среда, 28. новембар 2018.

Lazanja punjene paprike / Lasagna stuffed peppers

(please scroll down for recipe in English)

Baš sam juče na nekom okupljanju kulinarskih blogera i novinara, sa jednom od menadžerki organizatora komentarisala kako je sve manje prisutna sezona, u smislu da više ni ne znamo kada je nekim namirnicama vreme, a kada su u nedoba prisutni na policama super, hiper, mini i ostalih marketa; čak se i na pijacama sve više mogu uočiti neki proizvodi kojima u to doba mesto nije nigde osim na slikama - bar na našoj polovini globusa i u normalnim uslovima. Tako, baš smo pomenule spanać - ima ga cele godine, bilo da tražite bebi ili regularnu verziju. Tikvice, patlidžan - eno ih danas u radnji kao da je jul, a ne da je susnežica počela da preti da preraste u nešto ozbiljnije. Ipak, mnoge namirnice su potpuno bezukusne izvan sezone, tako da žmureći ne biste znali da li jedete rotkvicu ili ono što ste kupili i (debelo) platili. Nije da ispod stakla i lampi raste kao pod suncem, budimo realni.

Trudim se da slepo sledim sezonu i jedem voće i povrće kada mu je vreme (a učila sam škole u doba kada su se sezone biljaka učile, pa čak i da li se seju ili sade), ali ipak nisam ostala imuna na kupovinu pre svega povrća onda kad mu vreme nije. Finansije i nelagoda u glavi mi brane da to radim svakodnevno ili tako nekako često, ali s vremena na vreme napravim ustupak i bude nam baš lepo - kratka je ta letnja sezona, pa se čovek uželi. U lokalnom hipermarketu kod mene se mogu kupiti paprike po tri upakovane u celofan: crvena, žuta i zelena. Već sam ih uzimala za Fahitu i bila sam jako zadovoljna kvalitetom. I sada su nepromenjenog kvaliteta, iz nekog su uvoza, pa ne haju za ovaj snežak što se kod nas sprema.

петак, 23. новембар 2018.

Ćevapi u lepinji / "Ćevapi" in a bun

(please scroll down for recipe in English)

Ćevapi su jedan od malo razloga zbog kojih nikada neću moći da budem vegetarijanac. Kada mi zamirišu - oni ili pljeskavica, teledirigovano upravo njih poručujem. Naručujući ih sa kioska (pljeskavicu, pre svega), začinjavam ih samo tucanom paprikom - skroz sam protiv kečapa, majoneza i ostalih dodataka preko ćevapa - samo ih kvare i skrnave, usuđujem se reći. U kafani ih jedem i sa kajmakom, a nedavno sam poručila i kiseli kupus za salatu - kako je to dobro bilo..... U pravim ćevabdžinicama tamanim ćevape i onu fantastičnu lepinju i ništa ne dodajem (luk ionako ne jedem u svežem stanju)
Sve sam raspuste provodila na selu nadomak Gradiške, u Republici Srpskoj: čim stignemo tamo - ćevapi, zna se. Kada se sa sela zaputimo u grad u kupovinu - opet ćevapi. Što je najbolje, i moj Luka, sada kada u retkim prilikama tamo odemo u jednodnevno obavljanje posla, isto reaguje: jedemo čim stignemo, jedemo i pred polazak kući. Nekada je tamo ćevabdžinica bilo na svakom koraku. Dvadeset pet godina kasnije smo tumarali gradom i pokušavali da pronađemo makar jednu, sve dok nismo zaustavili prolaznika, pitali za ćevabžinicu, a on je najozbiljnije odvratio - mislite Mekdonalds? Sad sam ja bila zbunjena, pa onda pitah - je li to ime ćevabdžinice? Ne, ne, to je tamo gde se jede Bigmek. Kud ide ovaj svet, zabrinuto sam se zapitala. Onda nađosmo jednu od svega par preostalih, poručila sam porciju - veće bilo nije - i konobar je doneo pribor za jelo! E, zemljače, kada je sve bilo kako treba, to se serviralo sa čačalicom, a jelo se prstima, pomislih. Naravno da sam tvrdoglavo, ali uživajući, jela prstima.

недеља, 18. новембар 2018.

Šnenokle / Floating islands

(please scroll down for recipe in English)

Šnenokle su bile jedini slatkiš koji nisam volela (da, i to je moguće - bilo, doduše, da ja ne volim nešto slatko). Ipak, odavno sam u svom poslu koji mi plaća kredit i račune naučila da se asortiman ne formira na osnovu svog ukusa i afiniteta, već mora postojati "za nekoga sve, za svakog ponešto", pa će već trend i tržište odrediti stalnu paletu boja i proizvoda. 

субота, 10. новембар 2018.

Paprikaš sa bundevom / Pumpkin stew

(please scroll down for recipe in English)

Ima tih baš lepih dana, kada idem ulicom ili poslujem po stanu i samo mi je jedna misao na pameti: kako je život lep, koliko sam srećna. Onda naiđe period kada loptice nekih bezveznih događaja počnu da udaraju sa svih strana, u meri da više nemam dovoljno ruku da se branim, pa spustim gard, zažmurim i sačekam da prođe, jer ni te loptice ne dolaze iz nepresušnog izvora.

четвртак, 01. новембар 2018.

Čorba od slatkog krompira (batata) / Sweet potato soup

(please scroll down for recipe in English)

Često sam se pitala: kako nastaju recepti? Nekada slučajno ili iz nužde, da bi se spasila situacija, čast, ko zna - možda čak i život. Tako nekako je nastala Saher torta. Ponekad nastaju sa namerom, kao kod Doboš torte, koja je napravljena tendenciozno za Nacionalnu izložbu u Budimpešti krajem devetnaestog veka. Kod slanih recepata je daleko lakše, jer su oni stvar trenutne inspiracije, stanja u ostavi i frižideru, a prilično veliku ulogu igra i improvizacija. Slatki recepti su značajno zahtevniji, jer se kod njih moraju poštovati mere, odnosi, redosled, sastojci - tu je improvizacija svedena na najmanju moguću meru.