недеља, 29. јул 2018.

Džem od borovnice / Blueberries jam

(please scroll down for recipe in English)

Borovnice sam, pre nego što su odnedavno počeli da niču zasadi pored već odomaćenih malina, videla jednom i to divlje, idući sa tatom u njegov rodni kraj. Nakon toga, susretala sam se sa ovim bobičastim voćem samo kroz tetra-pakove kupovnog soka. Govorili su da je borovnica dobra za krvnu sliku, te sam tokom trudnoće dobijala hektolitre na poklon i ispijala ih; naravno da sok iz radnje tog doba nije imao voća ni u tragovima, tako da sumnjam da je bio odgovoran za stanje mojih crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Više je to imalo veze sa mojim godinama, u kojima malo toga fali, ali ne mari - bitna je bila dobra namera darodavaca, a meni nije smetalo.

четвртак, 26. јул 2018.

Varivo sa mlevenim mesom / Minced meat stew

(please scroll down for recipe in English)

Mi takozvani food ili kulinarski blogeri, a zapravo svi zaljubljenici u kuhinju i kuvanje, koji o tome pišemo potkrepljeno slikama i receptima, imamo mnoštvo zadataka do tog konačnog proizvoda - objave u nepreglednom internet prostranstvu, na čistom srpskom odomaćeno - posta. Ima tu svega: nabavke namirnica, pripreme jela, zapisivanje sastojaka, menjanje, ponavljanje postupka, zapisivanje svih neophodnih detalja; pa onda priprema svih onih neophodnih rekvizita - tanjirića, činijica, daščica, krpica, podloga i pozadina za slikanje (čemu je prethodila nabavka ili pravljenje istih); pa fotografisanje, pa promena kadra, pa opet. Pa rasklanjanje postavke (to kod mene znači demontažu daske postavljene na hoklice ili čak i pomeranje celog trpezarijskog stola (Herkules, šta da vam kažem), pa pospremanje kuhinje, pranje ili rasklanjanje posuđa; pa prebacivanje i sređivanje fotografija, pa pisanje teksta, sređivanje i ispisivanje recepta, pa promocija gde treba, pa..... Ne žalim se, samo predočavam.

понедељак, 23. јул 2018.

Domaći čokoladni puding / Homemade chocolate pudding

(please scroll down for recipe in English)

Nekako imam utisak da tokom celog svog domaćičkog staža kuburim sa rernama. Prvo sam imala neku priručnu na šporetu gde je samo jedna ringla radila - jasno vam je kakva je bila rerna: bezmalo nepostojeća. Onda su mi roditelji doneli svoj šporet koji su dobili kao svadbeni poklon, a koji je tada bio samo pripomoć na dvorištu kod bake, tokom kuvanja zimnica. I na njemu je malo toga radilo.

Potom smo nas dvoje otišli i kupili šporet - e, te sreće! U eri nepostojanja kartica, čekova i kredita, a uz sve troškove kućenja i bebe, mogli smo da si priuštimo domaćeg proizvođača, davno nekada jako cenjenog. Ubrzo su i na tom šporetu ostale dve ringle koje su radile.
Sledeći šporet sam sama kupila, u vreme početka velike nesloge koja je vodila raskolu. Sada kad se osvrnem, imam utisak da je i najbolje radio, a bio je brend čiju, i danas govorim, ne bih ni mutilicu za kafu kupila. Taj šporet je svoje odsvirao kada sam se počela baviti renoviranjem kuhinje pre tri godine, pa je bio red da napokon dobijem, mislila sam, krštenu rernu, ugradnu, jednog od najboljih nemačkih proizvođača i tako dalje..... E, ta mi trenutno takav bes izaziva, da sam na korak da je izguram sama sa sprata. Naravo, izašla je iz garancije prošle godine.

субота, 14. јул 2018.

Salata od patlidžana i paprika / Eggplant and red pepper salad

(please scroll down for recipe in English)


Već sam pominjala da imam jako fin komšiluk: srednje veliki ulaz od 34 stana, bez neizbežnih baksuza koji su nekako prisutni u svakoj stambenoj zajednici. Ovaj moj ulaz ima manje ili više zainteresovane za zajedničke aktivnosti oko održavanja ulaza, ali i oni koji to ne čine - makar ne smetaju vrednim mravima koji uvek nešto čeprkaju po zgradi i oko nje. Zajednički hodnik nam je jedan od sređenijih u kojima sam bila: čist je, održavan, ima kamere, funkcionišu i brava i interfon i senzori za otvaranje čipom, imamo slike, saksije sa biljkama, čak za Novu godinu postavljam hodničku jelku, koja je onako gizdava i okićena ponos svih stanara. Sve ovo je vrlo neobično za zgradu koja je useljavana početkom devedesetih, a stanovi su mahom bili finansirani iz fonda solidarnosti u to doba: ovo plus Beograd danas su recept za izgled prostorija u rangu crnačkog getoa.

Sa druge strane, ne družim se sa komšijama u smislu ispijanja kafa - nemam ja vremena za takve aktivnosti. Ipak, moje obaveštenje i izvinjenje u vezi sa renoviranjem stana su svi dočekali sa pitanjem - treba li kakva pomoć? Lukino obaveštenje o proslavi punoletstva je dočekano sa komentarima: pa svi su proslavljali osamnaesti, mora i on. Moj dolazak na radnu akciju sređivanja dvorišta komšije sačekaju sa podignutim obrvama i pitanjem: šta ćeš ti ovde? Pa nema ko drugi iz mog stana. Hajde, skuvaj nam kafu i idi radi svoja posla (sledeći put obaveštenje o radnoj akciji ima obaveznu napomenu - samo muškarci ;-)

недеља, 08. јул 2018.

Keksići sa brusnicama i belom čokoladom / Dried cranberries and white chocolate cookies

(please scroll down for recipe in English)

Do blogovanja je bilo sasvim nezamislivo da pravim keks - kupovali su se omiljeni, a naša konditorska industrija obiluje dobrim proizvodima (da se ne zaboravi, tada je "naša" podrazumevalo celu bivšu Jugoslaviju). Najčešće su na repertoaru bili Jaffa, Munchmallow, razne napolitanke, obavezna Domaćica, pa onda mostarske štrudle, bosanski Tops i slično.  Pored čokolade, keks mi je bio i ostao omiljeni slatkiš.

недеља, 01. јул 2018.

Muhamara - namaz od crvenih paprika / Muhamara

(please scroll down for recipe in English)

Gošćenje prijatelja u mom domu je prolazilo kroz faze: isprva su dobijali samo neki kolač, jer dalje od toga teško da sam znala. Onda su došle neke mladalačke, lako izvodljive ponude - pite, lazanje, testenina sa nekim prelivima i slično. Kolači su se podrazumevali. Nakon toga sam bila u fazi konkretnih jela: najčešće mesnih, uz salate, i naravno - kolače. Trenutno sam u fazi malih posluženja najsličnijim nekom modernom mezetluku, uz obavezan hleb u vidu ovoga koji se ne mesi ili hlebnih čvorića ili štapića; zalutaju tu poneke pogače ili nešto štošta drugo. Dodam uz to obavezno masline, još neke salate, složim ponudu suhomesnatog, tacnu sa izborom sireva i posluženje je spremno. Moji gosti vole takva jela, a meni je zadovoljstvo da ih spremam. Kolači su i dalje nezaobilazni.
U okviru tog i takvog posluženja obavezno se pojave bar dva namaza, jer ne biste verovali koliko je svima inspirativno da otkidaju parčiće hleba i mackaju kojekakve paštete, namaze, dipove ili kako vam drago. S obzirom da se prave najčešće u svega par poteza i nekoliko okreta blendera - ja tu nemam nikakve zamerke.