среда, 25. април 2018.

Čorba od koprive / Nettle soup

(please scroll down for recipe in English)

Na nekoj osobi prvo primetim šake i osmeh. Likove zaboravljam ili ih se negde nejasno sećam, ali teško povežem sa prilikom upoznavanja ili još teže - sa imenom. Šake - prste i nokte, i osmeh uvek mogu da prizovem u pamćenje i verovatno bih sa velikim procentom uspešnosti odigrala kviz - spojte sliku ruke i osobu. Baš iz ovog razloga jako cenim lepu, finu, negovanu ruku, sa elegantim prstima i lepo oblikovanim nokatnim pločama. A osmeh - iskren, razoružavajući i najlepše od svega - kada je detinje iskren. 
Uvek sam vodila računa o svojim rukama - da su uredne, ženstvene i hidrirane, te da njihova sređenost i rad - korišćenje tastature, boravak u kuhinji, kućni poslovi - jedni druge ne ometaju. Sama ih negujem, a mazanje glicerinskih uljem pre spavanja je imperativ već tri decenije. Rukavice su moje potrebno i dovoljno pomagalo kako bih održala dobar izgled šaka, uprkos pranju sudova koje ne ide u mašinu, ribanja šporeta, pranja kupatila, prozora, parketa i podova, čišćenja voća i povrća koje na duže staze boje prste, presađivanja cveća, nošenja drvenih daski i slično. Većinu stvari obavljam najobičnjim Vileda plastičnim rukavicama, imam neke majstorske za te pomenute daske, imam i nekakve priručne u kupatilu za posebno ružne poslove (ako se pojave), a u kuhinji ponekad koristim one jednokratne tanke, koje podsećaju na hirurške, a koje dolaze u pakovanju od više komada. Jeste li probali, uprkos mom savetu, da seckate zelene orahe za orahovaču bez rukavica? Na teži način sam naučila da je to veliki no-no, jer posle samo par plodova, prsti i nokti postanu crni. Ili da rukama obrađujete višnje? Ili da, ne daj Bože, samo dodirnete koprivu? Onda znate o čemu pričam.

субота, 21. април 2018.

Hvarske štrudlice / Walnuts and jam rolls

(please scroll down for recipe in English)

Već sam pričala o mojim najstarijim prijateljstvima, ona datiraju još od prvog razreda osnovne škole i traju već evo skoro 40 godina. Ima nas nekoliko koji se držimo, viđamo, sa nekima jako redovno, sa drugima o specijalnim događajima, ali onog trenutka kada neko nekome zatreba - svi su tu. Kad se slavi, kad se žali - svi su tu da pruže podršku. I to smatram svojim velikim bogatstvom.
Drugo najstarije prijateljstvo je sa mojom kumom Sanjom. Nju sam upoznala u sedmom razredu osnovne, na moru. Zamislite klinačko upoznavanje na moru, druženje od nedelju dana, pa onda posle održavanje kontakta negde osamdesetih, dakle uveliko bez društvenih mreža, mobilnih telefona i raznih aplikacija za komuniciranje. Pri svemu tome, svaka živi na svom kraju grada i praktično smo  bile deca. Kao i svi roditelji, i moji su se bunili zbog dugih telefonskih razgovora, ali mi je sa Sanjom bilo dozvoljeno, upravo zbog prostorne udaljenosti. Čak ni bežični telefon tada nije bio rasprostranjen, već sam uzimala onaj standardni sa okruglim brojčanikom i kablom, razvlačila ga do svoje sobe i vodila duge razgovore sa drugaricom sa mora. Odlazak kod nje je bio spremanje, taktika, menjanje autobusa i sve tako. E, to prijateljstvo, započeto na moru, traje i danas, a s obzirom da me je ona bila upoznala sa Prvim mužem, bila je i kuma na venčanju.

среда, 11. април 2018.

Vafli sa cimetom / Waffles with cinnamon

(please scroll down for recipe in English)

Vafli su ono što iz starih svezaka sa receptima virka iz prikrajka pod imenom bakin kolač. Ukoliko me sećanje ne vara, i taj naziv 'bakin kolač' je zapravo preuzet od nekog kupovnog slatkiša tog tipa, pa se onda ono što se pravilo od prve pojave aparata za galete zvalo upravo - meke galete, odjednom prekrstilo u naziv trenutno popularne trgovinske marke. Tako je galete/vafle snašla sudbina kaladonta, robne marke koja je postala sinonim za pastu za zube ili imalina (pasta za obuću) i još mnogih drugih. No, beše to dosta davno, negde tokom onih devedesetih.
Vafli u poslednje vreme dobijaju neretko i ime i prezime, pa ih često pronalazimo kao 'belgijske vafle', ukazujući na njihovo čak srednjevekovno poreklo. E, sad, internet riznica mi je otkrila da pored belgijskih vafli (sa kvascem), postoje i liješki (opet Belgija, ali grad Lijež, manji i slađi od običnog belgijskog), potom severnoamerički (sa praškom za pecivo), virdžinijski (druga brašna osim pšeničnog), kao i honkonški gecibing. Pored ovih,  postoje i razne druge vrste, a sve je to počelo da me podseća na naše kiflice: koliko domaćica, toliko i recepata. 

среда, 04. април 2018.

Praznična pogača

(please scroll down for recipe in English)

Maštovita pogača je ukras svake trpeze, naročito svečane - potpisujem sa obe ruke. Nemerljivo je zadovoljstvo i ponos domaćice kada na sto iznosi pogaču koja na prvi pogled izgleda kao nemoguća realizacija u kućnim uslovima, već isključivo kao delo nekog nagrađivanog pekarskog umetnika. Iznošenje pogače kao da je znak da svi gosti počnu da se dive i ne štede reči hvale.
Nisam poludela, znam da zvučim kao uputstvo za mlade domaćice sa polovine prošlog veka, ali nije se mnogo izmenilo od tada: i dalje je lepo oblikovana pogača, pa još domaća, ono što je plus svakog svečanog i manje svečanog okupljanja. 
Ovo pričam iz iskustva: moji prijatelji se uvek iznova oduševljavaju domaćim pecivima koje iznosim u finim korpicama (imam ih u raznim veličinama i stilovima, za svaku priliku po neku), a pogača izaziva ovacije - ona biva servirana na velikom tanjiru i puštam ih da uživaju u lomljenju toplog testa rukama, dok kora glasno pucketa. I dalje se na svakom okupljanju prepričava scena kada su na večeri u prigodu Lukinog punoletstva moja kuma i drugarica Nataša korpu sa hlebom koji se ne mesi, hlebom sa pivom i još nekim pecivima zgrabile i držale kod sebe, a van stola, dajući ostalim gostima parče po parče, na kašičicu. Srećom, svi smo bili naši, pa je sve to bio dobar vic, dočekivan uz salve smeha.
Evo nam ga Uskrs za par dana, da li vam je potreban još jedan recept za pogaču, neku svečanu? Imam predlog, pa vidite da li vam se dopada ili možda da odaberete Pahulju ili Pletenicu ili Lisnatu. Prednost Praznične pogače je što je prilično visoka, pa može da bude predstavljena i kao lepo ukrašen slavski hleb. Jedino je potrebno da se stave svi neophodni elementi slavskih ukrasa i to je to. Do prve sledeće slave (nema ništa pre Đurđevdana, je l' da?), možete da je pripremite za Uskrs ili tek tako, bez specijalnog povoda. Svakako je dobro imati je u sveščici, biće potrebna, sigurna sam.



Praznična pogača
(recept za štampu)

800g brašna
30g kvasca (3/4 kocke)
4 dl mlakog mleka
1 kašika šećera
2 jaja
30ml ulja
1 kašika sirćeta
2 kašičice soli

ulje za premazivanje
jaje
susam, čurekot - za posipanje

Rastopiti kvasac u mleku, dodati šećer i ostaviti da se zapeni.
Izmešati brašno i so, pa dodati aktiviran kvasac i mesiti električnim mikserom sa nastavcima za testo. Dodati jaja, potom ulje i sirće i sve vreme mesiti, dok se ne formira glatko testo.
Testo ostaviti 1/2 sata da se duplira u volumenu.
Prebaciti ga na pobrašnjenu podlogu, pa podeliti na 9 loptica, od kojih jedna treba da bude značajno manja od ostalih 8.
Svaku lopticu, osim najmanje, razviti oklagijom na krug veličine malog tanjira.
Izdašno premazati tri kruga uljem i poslagati jedan na drugi, a odozgo staviti još jedan krug, koji ne premazivati.
Postupak ponoviti i sa drugih 4 kruga testa.
Ostaviti desetak minuta da se odmore.
Prvu grupu testa razviti u krug prečnika oko 30cm. Iseći na 8 trouglova, vodeći računa da se ostavi 2 cm do ivice kruga neisečeno. Rezati i sredinu svakog trougla, kroz koju provući špic. Prebaciti u dublji pleh prečnika najmanje 28cm (poželjno da bude i veći). Svaki špic izvrnutog trougla presaviti ka ivici kruga.
Drugu grupu testa takođe razvaljati oklagijom na krug prečnika oko 25cm, pa iseći skroz na 8 trouglova, ponoviti postupak sa pravljenjem useka na sredini trougla, pa provući špic trougla. Svaki izvrnuti trougao staviti između dva kraka prethodno isečenog kruga i ostavljenog u plehu.
U sredinu staviti onu jednu, najmanju lopticu testa.
Premazati umućenim jajetom, posuti po želji susamom, čurekotom i slično.
Ostaviti 15-ak minuta da nadođe, pa peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta, pa smanjiti 180 stepeni i peći još 25 minuta.

понедељак, 02. април 2018.

Policajac torta / Old fashion chocolate cake

(please scroll down for recipe in English)

Ko li daje imena tortama? Svaki put kada naiđem na neko neobično ime, upravo se to zapitam. Mislim - policajac? U mojoj svesci postoji i Najlon torta. Svi smo čuli za vetrove - japanski, španski. Imam i Dinastija tortu. Postoje i Šuškava, Čudo i Metar torta. Onda jedna od mojih omiljenih  - Fijadora. Pa Crnac u beloj košulji. Ne znam koji mi je naziv neobičniji, a slutim kako je do njih došlo - verovatno je neka dama zapisivala recept, možda jeste ili nije zapisala i naziv, ali ju je nekako prekrstila po svome. Pa i kod mene se to desilo: Saher tortu Luka uporno zove Sahara i tačka. Pa i ova današnja ionako neobičnog naziva već je uveliko Pandur torta.