субота, 14. јул 2018.

Salata od patlidžana i paprika / Eggplant and red pepper salad

(please scroll down for recipe in English)


Već sam pominjala da imam jako fin komšiluk: srednje veliki ulaz od 34 stana, bez neizbežnih baksuza koji su nekako prisutni u svakoj stambenoj zajednici. Ovaj moj ulaz ima manje ili više zainteresovane za zajedničke aktivnosti oko održavanja ulaza, ali i oni koji to ne čine - makar ne smetaju vrednim mravima koji uvek nešto čeprkaju po zgradi i oko nje. Zajednički hodnik nam je jedan od sređenijih u kojima sam bila: čist je, održavan, ima kamere, funkcionišu i brava i interfon i senzori za otvaranje čipom, imamo slike, saksije sa biljkama, čak za Novu godinu postavljam hodničku jelku, koja je onako gizdava i okićena ponos svih stanara. Sve ovo je vrlo neobično za zgradu koja je useljavana početkom devedesetih, a stanovi su mahom bili finansirani iz fonda solidarnosti u to doba: ovo plus Beograd danas su recept za izgled prostorija u rangu crnačkog getoa.

Sa druge strane, ne družim se sa komšijama u smislu ispijanja kafa - nemam ja vremena za takve aktivnosti. Ipak, moje obaveštenje i izvinjenje u vezi sa renoviranjem stana su svi dočekali sa pitanjem - treba li kakva pomoć? Lukino obaveštenje o proslavi punoletstva je dočekano sa komentarima: pa svi su proslavljali osamnaesti, mora i on. Moj dolazak na radnu akciju sređivanja dvorišta komšije sačekaju sa podignutim obrvama i pitanjem: šta ćeš ti ovde? Pa nema ko drugi iz mog stana. Hajde, skuvaj nam kafu i idi radi svoja posla (sledeći put obaveštenje o radnoj akciji ima obaveznu napomenu - samo muškarci ;-)

недеља, 08. јул 2018.

Keksići sa brusnicama i belom čokoladom / Dried cranberries and white chocolate cookies

(please scroll down for recipe in English)

Do blogovanja je bilo sasvim nezamislivo da pravim keks - kupovali su se omiljeni, a naša konditorska industrija obiluje dobrim proizvodima (da se ne zaboravi, tada je "naša" podrazumevalo celu bivšu Jugoslaviju). Najčešće su na repertoaru bili Jaffa, Munchmallow, razne napolitanke, obavezna Domaćica, pa onda mostarske štrudle, bosanski Tops i slično.  Pored čokolade, keks mi je bio i ostao omiljeni slatkiš.

недеља, 01. јул 2018.

Muhamara - namaz od crvenih paprika / Muhamara

(please scroll down for recipe in English)

Gošćenje prijatelja u mom domu je prolazilo kroz faze: isprva su dobijali samo neki kolač, jer dalje od toga teško da sam znala. Onda su došle neke mladalačke, lako izvodljive ponude - pite, lazanje, testenina sa nekim prelivima i slično. Kolači su se podrazumevali. Nakon toga sam bila u fazi konkretnih jela: najčešće mesnih, uz salate, i naravno - kolače. Trenutno sam u fazi malih posluženja najsličnijim nekom modernom mezetluku, uz obavezan hleb u vidu ovoga koji se ne mesi ili hlebnih čvorića ili štapića; zalutaju tu poneke pogače ili nešto štošta drugo. Dodam uz to obavezno masline, još neke salate, složim ponudu suhomesnatog, tacnu sa izborom sireva i posluženje je spremno. Moji gosti vole takva jela, a meni je zadovoljstvo da ih spremam. Kolači su i dalje nezaobilazni.
U okviru tog i takvog posluženja obavezno se pojave bar dva namaza, jer ne biste verovali koliko je svima inspirativno da otkidaju parčiće hleba i mackaju kojekakve paštete, namaze, dipove ili kako vam drago. S obzirom da se prave najčešće u svega par poteza i nekoliko okreta blendera - ja tu nemam nikakve zamerke.

субота, 16. јун 2018.

Krem-fišeci / Cream cones

(please scroll down for recipe in English)

Moja generacija je prva nakon usmerenog obrazovanja, odnosno prva koja je morala već na upisu u srednju školu da se odredi šta je to čime bi volela da se bavi "kad poraste". Moje ideje su, već sam vam negde pominjala, bile maltene dočekivane sa podsmehom, a kako i ne bi, kada su se kretale u okvirima detektivskih romana. Naime, oduvek sam volela da ih čitam, te sam smislila da je jedino čime bih volela da se bavim upravo - detektiv. I držalo je to mene prilično dugo, dok moji roditelji na te moje ideje da upišem nešto čime bih se obrazovala u inspektora nisu rekli - neće te primiti. Snuždila sam se, jer sam znala na šta ciljaju: od rođenja ne čujem na jedno uho i to se gotovo ne primeti, osim ako bi me (a bi, za upis u takve škole) poslali na lekarske preglede. 

среда, 13. јун 2018.

Bajader piletina i zeleni rižoto

Svi znate da sam pristalica kuvanja od nule, te da retko koristim prečice i olakšice (sad bi moja mama rekla - ista si svojeglava kao tvoj otac). Ipak, neki kraći putevi su ponekad neophodni, kako bi se neko jelo učinilo bržim/jednostavnijim/ukusnijim/jeftinijim.

четвртак, 07. јун 2018.

Tortilje / Tortillas

(please scroll down for recipe in English)

Tortilje sam do sada kupila/jela svega par puta, nešto nemam tu naviku. A nije da ih ne volim - volim ja (skoro) sve vrste hlebova, te nema razloga da i ove ravne, palačinkaste izbacim iz sfere svog obožavanja. 

понедељак, 04. јун 2018.

Lenja pita sa višnjama / Domestic sour cherries pie

(please scroll down for recipe in English)

Nekada su se nedeljom pravili kolači - nešto običniji izvan posebnih prilika, tipa lenje pite, kolača sa voćem, jednostavnih prelivenih kolača, pita sa višnjama ili jabukama i drugih. Nešto brzo i jednostavno, što ne remeti mnogo domaćicu prilikom spremanja domaćeg nedeljnog ručka u bar četiri sleda (supa, rinflajš, glavno jelo, desert). Mamina komšinica je jako često pravila lenju pitu sa višnjama, možda i češće nego sa jabukama: taman se ponadam da je stigao neki čokoladni kolač, otkrijem salvetu i razočarano shvatim - opet ovaj sa višnjama...
Onda sam u svojoj kuhinji i ja često pravila lenju pitu, ali sa jabukama, jer je to jedan od Lukinih omiljenih kolača. Baš ovaj recept već jako dugo koristim, gde u testo ide puter i mileram, te se dobija fina kora, rastresita i ukusna.

Kada su mi stigle domaće marele, a nešto mi se zbog vremena i napakovanih obaveza nije dalo da pravim slatko, počela sam da izmišljam u koje bih sve kolače mogla da ubacim ovo voće. Drugar mi je davao ideje iz banatske kuhinje njegove majke, a ja sam svaku dočekivala sa - e, da, i to bih mogla. Onda mi je rekao kako je u detinjstvu jeo "čak i lenju pitu sa višnjama" - jao, i ja, rekoh i odjednom mi se to učinilo najboljom idejom od svih.
Htela sam drugačiji recept od onog već bezbroj puta proverenog sa jabukama. Setila sam da negde imam i druge mamine recepte: one gde ide ceo margarin plus kašika masti, samo margarin, ulje i slično. Onda sam malo još čeprkala i pronašla nešto slično ovome, samo sam se odvažila da menjam i u testo stavila samo mast, bez bilo kakvih dodataka. Belance umućeno u sneg kao podlogu za voće sam zamenila gustinom, dodala malo praška za pecivo.....ukratko, napravila sam skroz neki drugi recept.
Napravila sam kolač, ispekla, on se blago zarumeneo i sve je izgledalo kako treba. Onda sam, kada se ohladio, htela da ga isečem i spremim za slikanje: čoveče, kako je ono prhko bilo, ali ne baš u dobrom smislu! Uostalom, vidite po preseku, koji nije sasvim fin i pravilan. Pomislila sam ga prepekla, da sam stavila neodgovarajući odnos masti i brašna, da je nešto drugo krenulo po zlu.....Boja pokazuje da nema ni traga od prepečenosti. Mast i brašno su bake nekada stavljale po zamahu, a ja merim na digitalnoj vagi. Pa koji joj je đavo? Nije njoj, nego meni: ili je trebalo da je prekrijem krpom kada sam je izvadila iz rerne da se malo potpari i omekani ili da je ostavim na miru do sutradan. Ovo drugo (prvo sam definitivno propustila) je urodilo divnim kolačem, prhkim, a koji se topi u ustima - skroz sam bila smetnula s uma da mast otpušta i čini kolač lepšim kako vreme prolazi.

Luka, koji je sada u fazi - ja baš ne volim višnje (!) je rekao da je ovo jedan apsolutno fenomenalan kolač. Stoga sam sigurna da će se dopasti i onima koji nisu foliranti i kvazi-izbirljivci, kao što je moj junior.

Lenja pita sa višnjama
(recept za štampu)

200g masti
250g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
1/2kg brašna
na vrh noža praška za pecivo
2-3 kašike hladne vode

600-700g očišćenih i oceđenih višanja
2 kašike šećera
3 kašike gustina
Prah šećer za posip

Dobro umutiti mast sa šećerom i vanilin šećerom (mikserom, nastavci za mućenje), dodati jaja i nastaviti mućenje. Usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo, pa mesiti mikserom sa nastavcima za testo. Ukoliko je potrebno, dodavati postepeno kašiku po kašiku vode, kako bi se umesilo glatko testo.
Pleh dimenzija 33x19cm ili sličan namazati mašću i posuti brašnom (otresti višak). Testo podeliti na dva dela. Prvi deo razvaljati oklagijom između dva parčeta papira za pečenje na dimenziju pleha, pa uz pomoć papira preneti u pleh i utisnuti u dno.
Izmešati višnje, 2 kašike šećera i gustin u činiji, pa usuti preko pripremljene donje kore.
Drugu polovinu testa takođe razvaljati na veličinu pleha između dva parčeta papira i staviti preko višanja, blago pritiskajući rukom. Izbušiti viljuškom na par mesta.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 45 minuta.
Pečen kolač prekriti krpom i ostaviti da se hladi. Posuti prah šećerom i seći na parčad željene veličine.

Domestic sour cherries pie
(print this recipe)

200g lard
250g of sugar
10g vanilla sugar
2 eggs
1/2kg  flour
pinch of baking powder
2-3 tablespoons of cold water

600-700g pitted sour cherries
2 tablespoons of sugar
3 tablespoons of cornstarch
Powdered sugar for sprinkling

Mix lard and both sugar and vanilla sugar with electric mixer, add eggs and continue with mixing. Add flour combined with baking powder and mix with electric mixer, but now with dough hook. If necessary to make smooth dough, add cold water gradually spoon by spoon.
Cover baking pan dimension 33x19 cm or similar with parchment paper.
Split formed dough into two parts. Roll first part of the dough between two pieces of baking paper into the dimensions of baking pan. Transfer it into the baking pan and press it onto the bottom.

Combine the sour cherries, 2 teaspoons of sugar and cornstarch in the bowl and spread it over the prepared crust.

Roll the other part of the dough in the same dimension between baking papers and put it over the sour cherries. Press it over the fruit and poke with the fork several times.
Bake in preheated oven at 180 degrees 45 minutes.

Cover the baked cake with a cloth and let it cool down. Sprinkle powder sugar and cut into a pieces of desired size.

недеља, 27. мај 2018.

Torta sa jagodama / Strawberries cake

(please scroll down for recipe in English)
Pre negde, pita me koleginica Duda da joj dam neki dobar recept za tortu sa jagodama. E, slatka moja, pa meni jagode nikako da dožive sudbinu da ih ovekovečim u nekoj torti.... Kupim ja njih, stavim u frižider i posvetim torti. Ali avaj - sudbina se uvek poigra da ove voćkice završe u stomaku, bilo mom ili Lukinom, i opet ništa od torte.
Sad nedavno sam pravila neku kolekciju torti za Instagram i kada sam ih tako na gomilu sabrala, shvatila sam da su mi skoro sve torte na blogu - čokoladne! Sladokusci će verovatno reći - pa šta? Pa ništa, slažem se, nemam ništa protiv, ali ipak - volim ja i one vanilaste, sa šlagom, a i sa voćem. I nije da uvek moram da podilazim sinu jedincu i pravim isključivo čokoladne za koje se deklariše da voli, jer budimo iskreni - voli on sve, pa i ove voćne.

среда, 23. мај 2018.

Pasta sa humusom / Pasta with hummus

(please scroll down for recipe in English)

U poslednje vreme često čujemo kako je humus najzdraviji namaz na svetu. Tome u prilog ide i spisak sastojaka od kojih se pravi -  leblebije, tahini, maslinovo ulje i beli luk. Taj miks ga čini punim biljnih proteina, antioksidanasa i kalcijuma, a naročito je popularan među veganima i vegetarijancima. Sve ovo zvuči suviše naučno i činjenično, a sumnjam da bi njegovoj velikoj popularnosti i izvan granica Bliskog istoka i Mediterana odakle prvobitno potiče doprinele puke činjenice da nije jedne velike istine - jako je ukusan! 

субота, 19. мај 2018.

Gusta čorba (potaž) od graška / Green peas soup

(please scroll down for recipe in English)

Grašak mi je jedno od omiljenih povrća: volim njegovu slast, volim kada mi se pod zubima raspukne zrno i onda osetim mekanu srž. Volim i vezu između njega i mirođije i kako idu jedno uz drugo.
Nije uvek bilo tako. Nekada, kada industrija smrznutog povrća nije bila ni blizu nivoa na kome je danas, bilo je neuporedivo jeftinije da se kupi ogromna količina mladog graška, te da se dani provedu u čišćenju i njegovom pripremanju za zamrzivač. Ne mogu da procenim koje su to količine, ali verovatno bar nekoliko puta veće nego one koje Luka i ja potrošimo za godinu dana (a moja prvobitna porodica je imala brojčano samo jednog člana više). To je bilo i ono vreme kada se zimnica pravila u nerazumno velikim količinama, kao da na Pešteru živimo i da proleće nikada neće stići. Bila sam školarka, a kada bih videla da se nekog petka unose oni pleteni džakovi puni mahuna graška - sve mi se zazeleni pred očima. I onda bezmalo ceo vikend provedemo u radnoj akciji čišćenja, te nedelju veče dočekamo sa vanzemaljski zelenim prstima, bolovima u leđima od sedenja u mestu i velikom averzijom prema bilo kakvom zelenom povrću.

недеља, 13. мај 2018.

Jednostavni kolač sa voćem / Simple fruit cake

(please scroll down for recipe in English)

Kada sam imala 24 godine mislila sam da sam najstarija na svetu i smatrala sam da mi je došlo vreme za udaju. Po mom tadašnjem mišljenju - nema tu šta da se čeka: završila fakultet, zaposlila se, već se neko vreme zabavljamo i to je to. Da ne pričamo što sam ceo život maštala o tom nekom zajedničkom životu, porodici, kućici u cveću, meni kao supruzi, majci, domaćici, zaposlenoj ženi. Sve to je nekako išlo svojim tokom i nakon godinu i po dana zabavljanja smo se venčali, bez da smo pre toga probali da živimo zajedno - odmah sve zvanično i po zakonu. I duhovnom i svetovnom.

понедељак, 07. мај 2018.

Paprikaš iz ekspres lonca / Pressure cooker beef stew

(please scroll down for recipe in English)


Kao neko ko je apsolutna pristalica izreke - bez alata nema ni zanata, uvek sam volela da u kuhinji imam ono neophodno što će mi olakšati i/ili ubrzati posao. S obzirom da sam prilično rano udajom postala gospodarica svog domaćinstva, imala sam prilike da probam razne alatke i razne varijante istih i na teži i skuplji način sam došla do zaključka: kupovina kvalitetnog i proverenog je uvek najbolje rešenje, iako se na prvi pogled čini najskupljim. Koliko li sam samo puta kupila nešto što je bila jeftinija verzija, a koja mi se u komade raspala već nakon prve upotrebe. Onda opet uzmem neko privremeno rešenje, pa me i to izda, sve dok se ne opametim i kupim ono što znam da valja i kada saberem - sve bi bilo daleko povoljnije da sam odmah kupila to treće i decenijama unapred završila posao. Ne preterujem: dobre i kvalitetne alatke zaista traju  decenijama.
Sve ovo je razlog što sam verovatno bila najsrećnija u gradu kada je najavljeno otvaranje WMF radnje u Beogradu u Delta City-u, jer me više ni carina na beogradskom aerodromu neće gledati popreko kada u koferu pored poslovnih papira i uzoraka novih proizvoda nosim i kašike za sladoled, rešetkaste kašike, zatvarače za vina, žičane mutilice i slično. U WMF radnje po belom svetu sam ulazila kao u hram, sa velikim strahopoštovanjem.

уторак, 01. мај 2018.

Kiš sa sremušem / Quiche with wild garlic

(please scroll down for recipe in English)

Kiš mi je nekako poseban. Jeste to neka sorta pite, ali mi je daleko finija. Pritom, ne patim od stranih naziva, još manje od stranog porekla, već atraktivnosti ovog jela u mojoj glavi doprinosi ne baš česta dostupnost, pa samim tim i odsustvo isprofanisanosti. 

среда, 25. април 2018.

Čorba od koprive / Nettle soup

(please scroll down for recipe in English)

Na nekoj osobi prvo primetim šake i osmeh. Likove zaboravljam ili ih se negde nejasno sećam, ali teško povežem sa prilikom upoznavanja ili još teže - sa imenom. Šake - prste i nokte, i osmeh uvek mogu da prizovem u pamćenje i verovatno bih sa velikim procentom uspešnosti odigrala kviz - spojte sliku ruke i osobu. Baš iz ovog razloga jako cenim lepu, finu, negovanu ruku, sa elegantim prstima i lepo oblikovanim nokatnim pločama. A osmeh - iskren, razoružavajući i najlepše od svega - kada je detinje iskren. 
Uvek sam vodila računa o svojim rukama - da su uredne, ženstvene i hidrirane, te da njihova sređenost i rad - korišćenje tastature, boravak u kuhinji, kućni poslovi - jedni druge ne ometaju. Sama ih negujem, a mazanje glicerinskih uljem pre spavanja je imperativ već tri decenije. Rukavice su moje potrebno i dovoljno pomagalo kako bih održala dobar izgled šaka, uprkos pranju sudova koje ne ide u mašinu, ribanja šporeta, pranja kupatila, prozora, parketa i podova, čišćenja voća i povrća koje na duže staze boje prste, presađivanja cveća, nošenja drvenih daski i slično. Većinu stvari obavljam najobičnjim Vileda plastičnim rukavicama, imam neke majstorske za te pomenute daske, imam i nekakve priručne u kupatilu za posebno ružne poslove (ako se pojave), a u kuhinji ponekad koristim one jednokratne tanke, koje podsećaju na hirurške, a koje dolaze u pakovanju od više komada. Jeste li probali, uprkos mom savetu, da seckate zelene orahe za orahovaču bez rukavica? Na teži način sam naučila da je to veliki no-no, jer posle samo par plodova, prsti i nokti postanu crni. Ili da rukama obrađujete višnje? Ili da, ne daj Bože, samo dodirnete koprivu? Onda znate o čemu pričam.

субота, 21. април 2018.

Hvarske štrudlice / Walnuts and jam rolls

(please scroll down for recipe in English)

Već sam pričala o mojim najstarijim prijateljstvima, ona datiraju još od prvog razreda osnovne škole i traju već evo skoro 40 godina. Ima nas nekoliko koji se držimo, viđamo, sa nekima jako redovno, sa drugima o specijalnim događajima, ali onog trenutka kada neko nekome zatreba - svi su tu. Kad se slavi, kad se žali - svi su tu da pruže podršku. I to smatram svojim velikim bogatstvom.
Drugo najstarije prijateljstvo je sa mojom kumom Sanjom. Nju sam upoznala u sedmom razredu osnovne, na moru. Zamislite klinačko upoznavanje na moru, druženje od nedelju dana, pa onda posle održavanje kontakta negde osamdesetih, dakle uveliko bez društvenih mreža, mobilnih telefona i raznih aplikacija za komuniciranje. Pri svemu tome, svaka živi na svom kraju grada i praktično smo  bile deca. Kao i svi roditelji, i moji su se bunili zbog dugih telefonskih razgovora, ali mi je sa Sanjom bilo dozvoljeno, upravo zbog prostorne udaljenosti. Čak ni bežični telefon tada nije bio rasprostranjen, već sam uzimala onaj standardni sa okruglim brojčanikom i kablom, razvlačila ga do svoje sobe i vodila duge razgovore sa drugaricom sa mora. Odlazak kod nje je bio spremanje, taktika, menjanje autobusa i sve tako. E, to prijateljstvo, započeto na moru, traje i danas, a s obzirom da me je ona bila upoznala sa Prvim mužem, bila je i kuma na venčanju.

среда, 11. април 2018.

Vafli sa cimetom / Waffles with cinnamon

(please scroll down for recipe in English)

Vafli su ono što iz starih svezaka sa receptima virka iz prikrajka pod imenom bakin kolač. Ukoliko me sećanje ne vara, i taj naziv 'bakin kolač' je zapravo preuzet od nekog kupovnog slatkiša tog tipa, pa se onda ono što se pravilo od prve pojave aparata za galete zvalo upravo - meke galete, odjednom prekrstilo u naziv trenutno popularne trgovinske marke. Tako je galete/vafle snašla sudbina kaladonta, robne marke koja je postala sinonim za pastu za zube ili imalina (pasta za obuću) i još mnogih drugih. No, beše to dosta davno, negde tokom onih devedesetih.
Vafli u poslednje vreme dobijaju neretko i ime i prezime, pa ih često pronalazimo kao 'belgijske vafle', ukazujući na njihovo čak srednjevekovno poreklo. E, sad, internet riznica mi je otkrila da pored belgijskih vafli (sa kvascem), postoje i liješki (opet Belgija, ali grad Lijež, manji i slađi od običnog belgijskog), potom severnoamerički (sa praškom za pecivo), virdžinijski (druga brašna osim pšeničnog), kao i honkonški gecibing. Pored ovih,  postoje i razne druge vrste, a sve je to počelo da me podseća na naše kiflice: koliko domaćica, toliko i recepata. 

среда, 04. април 2018.

Praznična pogača

(please scroll down for recipe in English)

Maštovita pogača je ukras svake trpeze, naročito svečane - potpisujem sa obe ruke. Nemerljivo je zadovoljstvo i ponos domaćice kada na sto iznosi pogaču koja na prvi pogled izgleda kao nemoguća realizacija u kućnim uslovima, već isključivo kao delo nekog nagrađivanog pekarskog umetnika. Iznošenje pogače kao da je znak da svi gosti počnu da se dive i ne štede reči hvale.
Nisam poludela, znam da zvučim kao uputstvo za mlade domaćice sa polovine prošlog veka, ali nije se mnogo izmenilo od tada: i dalje je lepo oblikovana pogača, pa još domaća, ono što je plus svakog svečanog i manje svečanog okupljanja. 
Ovo pričam iz iskustva: moji prijatelji se uvek iznova oduševljavaju domaćim pecivima koje iznosim u finim korpicama (imam ih u raznim veličinama i stilovima, za svaku priliku po neku), a pogača izaziva ovacije - ona biva servirana na velikom tanjiru i puštam ih da uživaju u lomljenju toplog testa rukama, dok kora glasno pucketa. I dalje se na svakom okupljanju prepričava scena kada su na večeri u prigodu Lukinog punoletstva moja kuma i drugarica Nataša korpu sa hlebom koji se ne mesi, hlebom sa pivom i još nekim pecivima zgrabile i držale kod sebe, a van stola, dajući ostalim gostima parče po parče, na kašičicu. Srećom, svi smo bili naši, pa je sve to bio dobar vic, dočekivan uz salve smeha.
Evo nam ga Uskrs za par dana, da li vam je potreban još jedan recept za pogaču, neku svečanu? Imam predlog, pa vidite da li vam se dopada ili možda da odaberete Pahulju ili Pletenicu ili Lisnatu. Prednost Praznične pogače je što je prilično visoka, pa može da bude predstavljena i kao lepo ukrašen slavski hleb. Jedino je potrebno da se stave svi neophodni elementi slavskih ukrasa i to je to. Do prve sledeće slave (nema ništa pre Đurđevdana, je l' da?), možete da je pripremite za Uskrs ili tek tako, bez specijalnog povoda. Svakako je dobro imati je u sveščici, biće potrebna, sigurna sam.



Praznična pogača
(recept za štampu)

800g brašna
30g kvasca (3/4 kocke)
4 dl mlakog mleka
1 kašika šećera
2 jaja
30ml ulja
1 kašika sirćeta
2 kašičice soli

ulje za premazivanje
jaje
susam, čurekot - za posipanje

Rastopiti kvasac u mleku, dodati šećer i ostaviti da se zapeni.
Izmešati brašno i so, pa dodati aktiviran kvasac i mesiti električnim mikserom sa nastavcima za testo. Dodati jaja, potom ulje i sirće i sve vreme mesiti, dok se ne formira glatko testo.
Testo ostaviti 1/2 sata da se duplira u volumenu.
Prebaciti ga na pobrašnjenu podlogu, pa podeliti na 9 loptica, od kojih jedna treba da bude značajno manja od ostalih 8.
Svaku lopticu, osim najmanje, razviti oklagijom na krug veličine malog tanjira.
Izdašno premazati tri kruga uljem i poslagati jedan na drugi, a odozgo staviti još jedan krug, koji ne premazivati.
Postupak ponoviti i sa drugih 4 kruga testa.
Ostaviti desetak minuta da se odmore.
Prvu grupu testa razviti u krug prečnika oko 30cm. Iseći na 8 trouglova, vodeći računa da se ostavi 2 cm do ivice kruga neisečeno. Rezati i sredinu svakog trougla, kroz koju provući špic. Prebaciti u dublji pleh prečnika najmanje 28cm (poželjno da bude i veći). Svaki špic izvrnutog trougla presaviti ka ivici kruga.
Drugu grupu testa takođe razvaljati oklagijom na krug prečnika oko 25cm, pa iseći skroz na 8 trouglova, ponoviti postupak sa pravljenjem useka na sredini trougla, pa provući špic trougla. Svaki izvrnuti trougao staviti između dva kraka prethodno isečenog kruga i ostavljenog u plehu.
U sredinu staviti onu jednu, najmanju lopticu testa.
Premazati umućenim jajetom, posuti po želji susamom, čurekotom i slično.
Ostaviti 15-ak minuta da nadođe, pa peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta, pa smanjiti 180 stepeni i peći još 25 minuta.

понедељак, 02. април 2018.

Policajac torta / Old fashion chocolate cake

(please scroll down for recipe in English)

Ko li daje imena tortama? Svaki put kada naiđem na neko neobično ime, upravo se to zapitam. Mislim - policajac? U mojoj svesci postoji i Najlon torta. Svi smo čuli za vetrove - japanski, španski. Imam i Dinastija tortu. Postoje i Šuškava, Čudo i Metar torta. Onda jedna od mojih omiljenih  - Fijadora. Pa Crnac u beloj košulji. Ne znam koji mi je naziv neobičniji, a slutim kako je do njih došlo - verovatno je neka dama zapisivala recept, možda jeste ili nije zapisala i naziv, ali ju je nekako prekrstila po svome. Pa i kod mene se to desilo: Saher tortu Luka uporno zove Sahara i tačka. Pa i ova današnja ionako neobičnog naziva već je uveliko Pandur torta.

понедељак, 26. март 2018.

Kolač sa bananom II / Banana bread

(please scroll down for recipe in English)

Pre par godina sam prvi put bila objavila kolač sa bananom, koji je nastao iz potrebe da rešim pitanje banana sa par pegica koje se vuku po kuhinji, a koje Luka uporno ignoriše. Ništa se u međuvremenu nije izmenilo: i dalje su dve pege koje nastanu pre svega usled dobrog grejanja i toplote stana znak da je banana trula i samim tim neupotrebljiva - naravno u vrednosnom sistemu moga sina. 

недеља, 18. март 2018.

Slani štapići / Salted sticks

(please scroll down for recipe in English)
Da li ste do sada uspeli da se razočarate u ljude ili ste zadržali optimizam i veru u ljudsku dobrotu, uprkos ne baš sjajnim vremenima koja nikako da prođu? Ja i dalje verujem da postoje dobri ljudi, da su oni drugi samo izuzetak, a valjda zbog baš takvog gledanja osvetljene strane života, on me prijatno iznenađuje. E, da. I smanjila sam očekivanja, pa je valjda i to razlog što mi se lepe stvari dešavaju.
Nisam neko ko ima predrasude prema muškarcima ili ženama, nego sam u poslednje vreme, izazvana nekom lekarskom opaskom, bila ponukana da o tome razmišljam, pa stoga i naredni redovi. Moram priznati da me žene svakodnevno oduševljavaju svojom sposobnošću - da budu sve u jednoj osobi, da svuda stignu, da sve mogu, da mnoge stvari obavljaju rame uz rame sa muškim kolegama, i to sve sa lakom na noktima, maskarom i sjajem, ženstvene, a sa stavom. Ili sam ja okružena lavicama, pa imam pogrešnu percepciju? Muškarci - ako izuzmem svog oca i Luku, jer su van kategorije - do sada sam upoznala jednu, doslovno jednu, mušku osobu koja me svakim daljim razgovorom sve više fascinira i izaziva mi sve veće divljenje. Čini mi se da nam je nekako podnebljem nametnuto da mi više možemo i moramo.

среда, 14. март 2018.

Pastirska pita / Shepherd's pie

(please scroll down for recipe in English)

Pre negde, Luka me potpuno iznebuha upita - hoćeš da mi praviš Shepherd's pie? Tu se ja skroz pretvorim u upitnik, ali ne zato što mi traži nešto novo da pravim - ima on tih epizoda, već odakle mu, zaboga, baš ovo jelo? Znajući elementarno o čemu se radi, a dobro poznajući svoje dete, uzvratim pitanjem: ti bi jeo nešto sa graškom? Ide grašak? O, da. E, pa onda ništa, zaboravi. I na tome se završi, ali samo u narednih par meseci.

среда, 07. март 2018.

Mekike / Domestic fried dough ("Mekike")

(please scroll down for recipe in English)

Trudim se da izbegavam pržena testa i prženu hranu uopšte. Uvek su mi nekako preči izbor rerna i dinstanje umesto dubokog ulja. Ne samo da su mi ukusniji, već i jednostavniji, a pre svega i zdraviji načini pripreme. 

среда, 28. фебруар 2018.

Keks sa suvim jabukama / Biscuits with dried apples

(please scroll down for recipe in English)
 Dođu ti tako neki bezvezni dani. Kada mi moje prirodno ugrađene liht-ružičaste naočare kroz koje gledam svet izgube svu svoju boju i sjaj, kada se urote Marfi i onaj gore, kada se opet setim onog svog - Bože, šaraj malo. Ma pustite vi tu priču da dobiju da nose oni koji to mogu. Zašto ja nisam jedna krhka curica koja dobije životnog tereta u težini dva oraha, a svi je maze i paze i govore - ma nemojte nju, ona je tako osetljiva i fina? Šipak! Ja dobijem iskustveni naramak veći od sebe, pa tegli i vuci, bez milosti i pauze. I budem ja jaka kada sve prođe. Ili emotivno i socijalno gruba, i ispadnem unekoliko površna, ako na neke prolazne stvari gledam sa stavom - pa dobro, i šta sad, kao da je to neki problem? 

понедељак, 19. фебруар 2018.

Mediteranska salata sa kus-kusom / Mediterranean salad with couscous

(please scroll down for recipe in English) 
Kada smo bili deca, imali smo s vremena na vreme radnu obavezu u školi da donesemo staru hartiju - to je bila preteča skupljanja čepova, metalnih limenki i ostalih modernih akcija. Unapred se znalo koji je dan za prikupljanje, te se svi u školu zaputimo sa paketom starih novina, a tamo nas je dočekivao papir-servis kamion u koji smo ubacivali sve što donesemo. Sve je to nekako bilo uhodano: jurcali smo kroz soliter, kucali/zvonili na vrata, ljubazno i vaspitano pitali - da li imate stare novine, ljudi su ili odricali ili nam govorili da sačekamo da ih iznesu, jer su ih već prikupili očekujući da neko od dece dođe i ponese; nikakva dodatna pojašnjenja nisu bila potrebna - akcija je bila opšte poznata, a i to je bilo ono vreme socijalističkog kolektivnog duha. Neki su čak i ostavljali ispred vrata uredno naslagane novine, znajući da će neka od okolnih škola imati papir-servis dan - taj mi je ulov bio posebno drag - u jednom prolasku kroz zgradu skupim više nego što mogu da ponesem, te ispunim svoju obavezu i ne sramotim se pred učiteljicom i odeljenjem.

понедељак, 12. фебруар 2018.

Slane buhtle / Domestic savory filled buns

(please scroll down for recipe in English)
Buhtle su mi bile omiljeni doručak tokom srednje škole. Šumatovac, obližnja kafana starog kova je imala šalter na kome su se prodavala peciva. Ništa moderno, ništa napucano, već dve ili tri vrste doslovno i to je to. 

уторак, 06. фебруар 2018.

Pita sa kiselim kupusom / Domestic sauerkraut pie

(please scroll down for recipe in English)

Kada god se povede razgovor o nekoj piti, moja mama setno izjavi - a ona Verina pita sa kupusom što je pravila za slavu - još uvek mi je ukus u ustima; a ona plećka koju je pekla kada je Luka prvi put došao kući... Vera je moja bivša svekrva, a oba događaja su se desila pre skoro dvadeset godina, no moja mama nesmanjenom žestinom to pominje. Već je postao folklor da na svaku tu njenu izjavu ja uzvratim - pa zovi Veru i traži joj recept. Jao, da znaš da moram. I tako godinama.

среда, 31. јануар 2018.

Posni kroasani / Vegan croissants

(please scroll down for recipe in English)

Ima tih tako naizgled potpuno nebitnih posudica, koje me podsete na neke bitne događaje. Jedna od njih je ova bela emajlirana činijica sa plavim rubom u kojoj je turšija, a koju sam krajem novembra kupila u Gradišci, u Republici Srpskoj.
Naime, negde tamo u oktobru, javi se ujak sa vešću da se moj mlađi brat ženi. Meni su braća od ujaka bili najdraži rod u detinjstvu - kao jedinica koja je uvek želela nekog svog, u njima sam tražila rođene. Jedan je četiri, a drugi deset godina mlađi od mene. Sa prvim sam sve raspuste i praznike provela, a mlađi mi je bio omiljena igračka - cmakala sam ga, nosala, mazila, do tačke kad dete počne da beži od mene i šuškavo, nadureno mi kaže - nemoj više da me ljubiš. E, taj plavi bebac je sada pravnik u uglednoj, bogatoj stranoj kompaniji, te je došlo vreme i da se ženi. 

четвртак, 18. јануар 2018.

Lignje sa krompirom / Squid with potatoes

(please scroll down for recipe in English)

Veoma malo ima hrane koju ne volim ili ne jedem. Termički obrađen karfiol i dinju bih mogla samo pod nekom ozbiljnom pretnjom ili za neke dobre novce - inače ne, nikako. Sve drugo više ili manje volim, ali jedem. Doskora su u kategoriju - 'jedem pod pretnjom' spadale i lignje i izazivala sam čuđenje svih pred kojima sam to rekla. A onda sam dobijala istu listu pitanja, samo je redosled unekoliko drugačiji: da li si jela punjene/na žaru/pohovane? Čak ni krake ne voliš? Kako je to moguće? I onda isti zaključak kod svih: mora da ih nisi jela dobro spremljene, jer je prosto nemoguće.

петак, 12. јануар 2018.

Salata sa susamom i piletinom / Sesame and chicken spread

(please scroll down for recipe in English)

Koliko dijeta ili načina ishrane postoji? Verovatno koliko i potreba da se na neki način reguliše ishrana ili nešto u organizmu. Ipak, ne sećam se da je skoro neki režim bio toliko popularan kao hrono dijeta.

понедељак, 08. јануар 2018.

Vekna hleba / Bread loaf

(please scroll down for recipe in English)
Ne mogu reći da mi je deda omiljeni lik iz detinjstva - prilično namrgođen po prirodi, često je gunđao, što u bradu, što naglas, vazda mu je nešto smetalo, stalno je pokušavao da nađe dlaku u jajetu. Potpuna suprotnost baki, uvek blagoj i nasmejanoj u mom prisustvu. Odbijao je da me čuva, nije hteo obaveze i to je otvoreno iznosio. Kada ipak mora da premosti neko bakino odsustvo, natušti se, a ja gledam da se u mišju rupu zavučem i ne mrdam odande, zaigram se svojim igračkama i igrama, samo da ne smetam i slučajno ga razjarim. Kada sam poodrasla, shvatila sam da je ta njegova namrgođenost prolaznog karaktera, te da nikada nije bila usmerena ka meni. Pride, zbog karaktera i vaspitanja, od mene je uživao neizmerno poštovanje i pažnju, uvek sam ja bila ta koja ga je zvala za rođendan, odlazila da mu čestitam, kada sam počela da radim, kupovala sam mu sitne poklone, kojima se on svima redom hvalio. Sa obe ruke potpisujem da je od svih članova porodice uključujući i oboje svoje dece, jedino mene voleo, posle i mog Luku. To čak i nije bila neka tajna.

четвртак, 04. јануар 2018.