субота, 23. септембар 2017.

Viška pita / Anchovies and tomato pie

(please scroll down for recipe in English)
 Od kako me je prošlo pubertetsko maštanje o morskim zalascima sunca, pa onda i žudnja za sličnim pejzažima u nekoj ranoj mladosti, sa zrelošću je proradio gorštački gen, koji je u glavu, svaku misao i želju uneo planinski krajolik, jezero i šumsku kolibu. Sada kada treba da zamislim predeo snova, upravo mi se nešto slično prikaže. Takva lokacija čak trpi i omraženi sneg, a ukoliko mogu da biram i godišnje doba, neka bude jesen, može i proleće, mada na planini je čak i vrelo leto lepo.

Da ne bude zabune: more volim, volim mu miris i šum talasa i puckavi, slani osećaj na koži. Ipak, tokom dana na plaži u vodu uđem jednom ili nijednom, ne mami me mnogo; samo se bućnem da se rashladim, što govori da volim more, ali izdaleka.
Pomenuti gorštački gen je zaslužan što i hranu više volim sa istog podneblja, te ribu jedem u veoma ograničenim količinama, mahom rečnu, a s vremena na vreme se provuku neki morski plodovi. U poslednje vreme sam šansu dala i lignjama, nakon decenija animoziteta, te sada uživam u novootkrivenoj naklonosti i čudom ne mogu da se načudim.
Svojevremeno sam isto tako pružila priliku inćunima da se istaknu i oduševila se. Kupila sam ih prvi put za ovu pitu i bila zadivljena kompleksnošću ukusa: nesumnjivo je da im je poreklo morsko, a slanoća me odmah pošalje na neku klimavu barku i usoljenu ribu, koja se samo tako mogla očuvati. Slanoća inćuna udari i u nepce i u glavu, ali je ja izdržavam....uz veliku šolju vode, naravno. 
Na Visu nisam nikada bila. Zapravo nisam ni na jednom jadranskom ostrvu. Ipak, pitu sam prvi put probala, pa onda dobila recept od koleginice koja je sa Visom vezana kako sadašnjim letovanjima, tako i uspomenama iz (davnog) detinjstva, čiji je dobar deo baš tamo provela. Pri svemu tome je kuhinjski znalac, te nema razloga da ne prihvatim da pravim na baš  njen način. 

Pita je izvanredna: ima taj aromatični, slatkasti sloj paradajza, miris i slanoću mora donose inćuni, a sve je fino ušuškano u blago hrskavo testo. Pri svemu tome, radi se o posnoj piti, te stoga može biti razmatrano i kao posluženje za posne slave - nije zanemarljivo, je l' da?

Viška pita

350g brašna
manje od 1/2 kocke kvasca ili 1 kesica suvog kvasca
170ml mlake vode
1 kašičica šečera
1 ravna kašičica soli
30ml maslinovog ulja

2 glavice crvenog luka
1 čen belog luka
30ml maslinovog ulja
1 šolja paradajz soka ili seckanog pelata
10-15 inćuna
biber

Razmutiti kvasac u mlakoj vodi, zajedno sa šećerom i ostaviti da proradi. 
Kada kvasac nadođe, usuti u brašno, dodati so i maslinovo ulje, pa umesiti glatko testo (električnim mikserom, dodaci za testo). Ostaviti testo da nadođe.

Očišćen luk iseckati na rebarca, a beli luk izdrobiti. 
Zagrejati maslinovo ulje, pa pržiti oba luka uz povremeno mešanje, sve dok sasvim ne uvri tečnost koju luk pusti. Usuti paradajz, pa dinstati na srednjoj temperaturi, dok se sos ne zgusne. Pobiberiti po ukusu i izmešati.

Staviti papir za pečenje na dno pleha dimezija 31x22cm ili sličan. 
Testo izručiti na radnu površinu, pa odvojiti 2/3 i razviti oklagijom na dimenziju da pokrije dno posude i da malo viri sa strane.
Preko testa usuti pripremljen paradajz sos i izravnati.
Odozgo naslagati inćune, praveći razmake između.
Razviti preostalu trećinu testa i staviti preko inćuna, pa preklopiti delove donje kore i pritisnuti da se zalepe.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 30 minuta.

Anchovies and tomato pie

350g flour
7g of dry yeast
170ml of lukewarm water
1 teaspoon of sugar
1 teaspoon of salt
30ml of olive oil

2 red onions
1 garlic clove
30ml of olive oil
1 cup tomato juice or chopped pelat
10-15 anchovies
pepper

Combine flour, yeast, sugar, salt, then add water and oil and mix with electric mixer (dough hooks) until smooth dough. Leave the dough to double the size.

Cut onions into ribs and press garlic.
Heat the olive oil, then fry onion and garlic with occasional stirring, until the liquid evaporates completely. Add tomato juice or pelat and cook in medium temperature until the sauce is thickened. Season with pepper upon the taste.

Put baking paper at the bottom of the baking pan dimensions 31x22cm or similar.
Take 2/3 of the dough and roll it to the size to cover the bottom of the prepared baking pan and little bit over the edges.
Pour tomato sauce over the dough. Arrange anchovies over it.
Roll the remained 1/3 of the dough and put over the pie filling, then fold the lower dough sheet and press it to stumble.

Bake in preheated oven at 190 degrees for 30 minutes.

7 коментара:

  1. Jaooooo, Komiška pogača!!! Obožavana. Dok se nisam udala, odlazak na more je bilo nešto što se vezivalo za letovanje i ništa više. Poslednjih dvadesetak godina more mi više nije odrednica za letovanje već za način života. Jer letovanje nije sinonim za odlazak na more u novembru ili martu, a dolazak van sezone je skroz drugi doživljaj. Zen. Pogotovo na ostrvu. Hvala za podsećanje, dugo je nisam pravila...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, da, zaboravila sam da napomenem da je neki zovu i Komiška pogača, mada mislim da i postoji neka neznatna razlika. O, da, boravak na moru van sezone je sigurno nešto potpuno drugo u odnosu na onaj vašar u periodu jul-avgust.
      Nema na čemu, a sigurna sam da je sjajan i u gluten-free verziji.

      Избриши
  2. Divna dekoracija i pita koja mora da je mnogo ukusna.:)

    ОдговориИзбриши