уторак, 26. септембар 2017.

Sutlijaš / Rice pudding

(please scroll down for recipe in English)
Odrasla sam kao jedino dete u porodici, uprkos silnoj želji mojih roditelja da nas ima više i ogromnoj žrtvi moje majke da to i ostvari. Šest puta su pokušavali, a krajnji bilans je da samo mene imaju. Ipak, kada je u pitanju moje detinjstvo i vaspitanje, nisu pokazivali ni trag ganutosti, već su me tretirali kao da nas imaju svih šestoro.
Nisam imala ni trunku više nego moji vršnjaci, čak i kada je bilo mogućnosti za to. Kućni i svi drugi poslovi, uspeh u školi, ma sve je moralo da bude pod konac. Znalo se kada smem, a kada moram da pričam, šta, kome i kako kažem. Imala sam najkraće izlaske od celog društva i izuzetnu kontrolu u vezi sa tim. (Pre nego što nastavim i dođem do poente, moram da naglasim da ovo nikako nije žalopojka, već čak naprotiv: mislim da su me strogo vaspitanje i životne okolnosti koje su me snašle u pubertetu napravili izuzetno snažnim karakterom i spremnom da se suočim sa životom i onim što nosi)

Sva ta strogost je doslovno preko noći nestala kada sam napunila osamnaest godina, naročito kada je tata u pitanju. Tada sam odjednom počela da budem tretirana kao odrastao čovek, čije se mišljenje uvažava, a sve stege su naglo popustile. Često u šali kažem da sam postala razmažena jedinica tek nakon detinjstva i početka punoletstva.
Sutlijaš je, naravno, mama, spremala, a tata izuzetno voleo da jede. Onda je došlo do nekog perioda kada je nju, verovatno, mrzelo da pravi, ali tata nije časio časa, nego je naučio da ga napravi sam. Nakon toga je godinama imao ekskluzivu nad tim slatkišom, niko drugi nije ni pokušavao da mu preotme titulu kuvara za sutlijaš. Dešavalo se da, već uveliko udata i sa malim detetom koje je vreme provodilo sa dedom, zovem tatu sa posla i kao prava razmaženuša kažem kako mi se jede sutlijaš i da kada dođem kući, puna šerpa me sačeka. Tada je moje strogo vaspitanje već uveliko bilo bajata vest, pa je moralo da ustukne pred tim tragom izvoljevanja, a sutlijaš je ostao nešto što me podseća baš na takve situacije i ispunjavanje mojih želja i hirova.
Kada nas je tata zauvek napustio skroz iznenada, ja sam u ranim tridesetim morala da naučim da pravim sutlijaš. Bilo je tu mnoštvo pokušaja i grešaka, dok nisam došla do idealne formule. Ipak, i ona uveliko zavisi od kakvoće pirinča, odnosno njegove sorte. Verovatno svaka drugačije upija tečnost, pa je i pored najbolje volje da sve ovde prikažem gramski i minutarno - potrebna kontrola i probanje. Zvuči strašnije nego što jeste (ovo je više namenjeno početnicima). U suštini se radi o jaaako ukusnom slatkišu, a dobra vest je da je caka u postepenom dosipanju mleka i da je to sva mudrost.
Neko dodaje sveže, a neko suvo voće, neko čak i čokoladu. Meni je sutlijaš omiljen isključivo u najklasičnijem obliku, sa tragom cimeta, kašast i mlečan. Zapravo, više nisam sigurna šta je klasična forma, jer se ovaj slatkiš uz manje ili veće izmene jede na svim meridijanima. Stoga verovatno svako pravi onako kako je navikao i kako je poneo iz kuće ili pokupio usput. Bitno je da uživa u tome.

Sutlijaš

200g pirinča kratkog zrna (Kočanski)
1/2 l vode
1/2l mleka
2 vanilin šećera
4 kašike šećera
cimet po želji

Pirinač kratko proprati, staviti u šerpu, naliti vodom i zagrevati. Kada provri, smanjiti temperaturu na sredinu (5 od 9, na primer) i ostaviti 10-ak minuta da vri, uz povremeno mešanje. Kada voda uvri, a pirinač bude al dente kuvan (skuvan, ali ne skroz), naliti sa malo mleka. Kuvati na srednjoj temperaturi 10-15 minuta, uz povremeno mešanje i dodavanje mleka, ukoliko je potrebno. Kada je pirinač skuvan, dodati šećer i vanilin šećer i dobro promešati. Isključiti ringlu, ali ne sklanjati šerpu. Povremeno promešati i dodavati postepeno mleko. Ovo ponavljati sve dok pirinač ne prestane da upija tečnost (oko sat vremena), a konzistencija bude kao kod rizota - blago žitka.
Služiti ohlađeno, uz dodatak cimeta ili po želji.

Rice pudding

200g of short-grain rice (such as Arborio)
1/2 l water
1/2l milk
20g vanilla sugar
4 tablespoons sugar
cinnamon upon the taste

Rinse the rice briefly, put it in the pot, pour water and heat. When it starts to boil, reduce the temperature to the middle (5 out of 9, for example) and leave for 10 minutes to cook, with occasional stirring. When the water almost evaporates and the rice is cooked al dente, pour some milk. Cook at medium temperature for 10-15 minutes, occasionally stirring and adding milk, if necessary. When rice is cooked, add sugar and vanilla sugar and stir well. Turn off the stove, but do not remove the pot. Stir occasionally and add the milk gradually. Repeat this until the rice stops absorbing the liquid (about an hour), and the consistency is like a risotto.
Serve cool, with the addition of cinnamon or as desired.

10 коментара:

  1. Predivne slike a pretpostavljam da je ukus fantastican jer zaista obozavam ovu poslasticu.

    Volim ovu tradicionalnu varijantu ali vredi napomenuti da ovde gde zivim moze iskusiti I azijska verzija ove nase odomacene poslatice I nju sam takodje zavoleo.

    Indijci stavljaju kardamon umesto cimeta I obavezno stave suve grozdjice dok se cesto sluzi I uz pistace te seckani badem I lesnik.

    Ono sto volim kod njihove verzije je da je tecniji ngo sto mi navikli.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tajlandska je, pretpostavljam, sa kokosovim mlekom?
      Da, kardamom moze biti sjajan dodatak za sve koji ne vole cimet, a ja sam oduvek jela sa suvim grozdjem, jer mi je tata tako pravio. Ipak, Luka je poceo da ga jede tek ovako praznog, sa dosta cimeta.
      Videla sam negde recept za indijski sutlijas (kako god ga oni zovu), bas moram da obratim paznju i eventualno probam. Hvala na podsecanju.

      Избриши
  2. E tak je bilo i od nas doma. Jedino kaj smo bile tri. Ja uvijek kažem da sam ja obavila sve najteže stvari jer sam najstarija pa sam se izborila da mama i tata malo popuste sestrama u nekim stvarima u kojima meni nisu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nekada su se deca vaspitavala drugačije, demokratija nije bila popularna u to doba. I izrastosmo u ljude.
      Uvek sam mislila da je daleko lakše kada je više dece, zapravo sam ubeđena u to.

      Избриши
  3. Kakva predivna prica! I ja ga volim najvise ovako sa cimetom. A moj mali jedinac nece ni da proba! Razmazenko :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Treba nastaviti pokušavati. Ni ovaj moj nije rođen naučen, već nakon šestog odbijanja, valjda mu je dosadilo da me sluša da ga nutkam ;-) Šalu na stranu, nije hteo zaista u početku i samo je jednom prelomio.

      Избриши
  4. Драга Тања, опет сте ми дали одличну идеју: правила сам пилетину на мексички начин по Вашем рецепту, а засладили смо се са сутлијом! Сви смо одушевљени, хвала Вам на фантастичној идеји! Сутлијаш правим од памтивека, у задње време стављам пола крављег, пола кокосовог млека, овде га има у изобиљу.
    Шаљем вам срдачне поздраве из још увек хладног Мелбурна!
    Долора

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Dolora, veliko hvala na javljanju. Kokosovo mleko je sigurno sjajna ideja, to bih mogla jednom da probam, da naš dobri stari sutlijaš pretvorim u egzotičnu poslasticu. Veliki pozdrav za Melburn.

      Избриши
  5. Divne slike i još bolja priča uz recept! Hvala ti što si podelila sa nama detalje iz svog života.
    Sutlijaš, baš ovakav sa cimetom, je jedna od omiljenih poslastica u mojoj kući. Posebno zimi jer nas topao baš lepo ugreje. Moji toliko vole cimet da ja stavim i u sutlijaš i pospem odozgo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Tanja, na čitanju!
      Luka toliko voli cimet, da maltene celu površinu pospem, pa bude skroz braon. A jeste lep zimi, onako mlečan, mirišljam i utešan.

      Избриши