среда, 30. март 2016.

Posna pašteta od pasulja / Vegan bean pate

(please scroll down for recipe in English)

Šta je kolega? Onaj sa kojim radiš u istoj firmi? Ili onaj koji radi isti posao? Možda onaj iz iste struke? Momčila smatram i zovem kolegom, a zapravo je obrazovani novinar, doktor žurnalistike; kosmopolita, svetski putnik, izuzetno načitan i obavešten, pun priča. Nigde dodirnih tačaka sa mojim poslom, osim što, između ostalog, radi urednički posao u časopisu koji izdaje sestrinska firma sa onom u kojoj ja radim. Interne relacije dostojne južno-američkih serija u najbolje vreme! Da ne zaboravim da ga pohvalim: osnovao je i uređuje portal Snaga bilja, gde mnogo zanimljivih i korisnih informacija možete dobiti o biljkama i njihovoj snazi. Dakle, Momčilo je sve to, pa i mnogo više, a ja ga ipak smatram i zovem dragim kolegom. 
Uz sve gore navedene kvalitete, moj kolega i odlično kuva. Pre negde, na Fejsu se pohvalio odličnim namazom, koji se, kako on reče, sprema za 7,4 minuta. Odmah sam dobila recept, ali je potrajalo dok sam se nakanila i odvojila tih sedam minuta za pripremu. 

четвртак, 17. март 2016.

Čorba od pečene šargarepe i crvenog sočiva / Soup with roasted carrots and red lentil

(please scroll down for recipe in English)


Nije me bilo neko vreme, ali sam ovog puta imala veoma lep razlog. Naime, moja beba, moj sinčina, moje sve je napunio 18 godina i time (samo) pred zakonom postao odrastao. To mu j jako bitno, te verujem da je, pored opozicije, on bio najsrećniji kada je objavljeno raspisivanje izbora – prvi put će ići da glasa. Tri dana nakon rođendana je već po prvi put postao dobrovoljni davalac krvi (dobar je on čovek, ali je humanost tu bila nadjačana činjenicom da se dobija dva slobodna dana od škole). Odmah je išao sam da izvadi lična dokumenta. Ma sav je smešan, pokušavajući da ubedi sve oko sebe da je odrastao.
Ove godine smo prvi put nakon prvog rođendana organizovali nešto zvaničniju i širu proslavu, jer je ipak u pitanju punoletstvo.  Ipak, pošto su različite kategorije gostiju bile u pitanju, postali smo ponos i dika svakog modernog gazda-Ivka, te se slavlje proteglo na tri vikenda. Prvo smo na sam dan rođendana išli na večeru u porodičnom krugu. Onda je Luka pozvao svoje usko društvo (njih 25!) na žurku. Za sledeći vikend je planirana večera kod mene za moje decenijske prijatelje i kumove. Što se žurke tiče, moram da dodam par napomena, kao još jedan argument na moje stalne tvrdnje da nam je omladina divna. Iako su bili sami i imali sve na raspolaganju, nikakav džumbus nije napravljen, stan je vraćen u prvobitno stanje, komšiluk kaže da su bili divni, da nije bilo nereda, remećenja mira, ma ništa. Jedno apsolutno poštovanje prema domu u koji su ušli, za svako poštovanje sa moje strane. A svi pričaju da su se odlično proveli i jako su zadovoljni, naročito slavljenik!

Eto, time se bavim u poslednje vreme, pa kada se svi naši moduli proslava završe, konačno ću se latiti foto-aparata i slikanja onoga što pripremim u svojoj kuhinji. Do tada, iz arhive izvlačim recept za jednu jako zanimljivu čorbicu, koja se pravi od pečene šargarepe i crvenog sočiva. Ranije nisam koristila crveno sočivo, prvo sa kojim sam se susrela je bilo ono smeđe-zeleno, koje ima najsličniji ukus boraniji, a od koga se pravi ova divna čorba. Onda pre negde u prodavnici zdrave hrane naletim na diskusiju o namirnicama i iskustvima u vezi sa crvenim sočivom i tu mi nešto zapara uši i dobijem osećaj prsta u oku. Naime, prodavačica (čak vlasnica, mislim) je izjavila kako joj je jedna dama sa Bliskog istoka rekla kako mi svi kuvamo sočivo pogrešno, a ova prva je još uvek živo ubeđena u to. Čuješ, pogrešno? Da li postoji pogrešan način kuvanja, a da se ne tiče eventualnog razvijanja nekih otrovnih supstanci? Može li mi neko ko isključivo kuva krompir reći kako je prženi ili restovani pogrešan? Pa to je bogatstvo kuhinje i kuhinja sveta – svi mi nešto radimo na različite načine, razvijamo različite stilove i ukuse, ali ne priznajem pogrešan. U toj diskusiji se čak nisam bila skoncentrisala da zapamtim koji je to „pravi“ način, jedino što sam uvažila i usvojila je da se crveno sočivo daleko kraće kuva, jer ima izgled ljuspica ili konfeta i potrebno mu je svega dvadesetak minuta za pripremu. Prvo sam bila napravila klasičnu čorbu sa sočivom, uz kraće kuvanje, a onda sam otkrila ovu i odlučila se za malu promenu. Ukus je unekoliko drugačiji, usled pečenja šargarepe i luka i isticanja njihovog ukusa, kao i zbog nešto ublaženijeg ukusa ove vrste sočiva, koje praktično daje teksturu, pre svega. Malo da se ugrejemo u ovim vetrovitim danima.



понедељак, 07. март 2016.

Večera u tami - Nikšićko Tamno

Da li ste nekada jeli u mraku, potpunom mraku? Ne računam restrikcije struje, isključenja po grupama i slične divote proteklih vremena, jer smo tada imali sveće, plinske lampe ili bilo koje alternativne izvore svetlosti. Ovo o čemu ovde pričam je obrok u potpunoj tami, gde se ni prst pred okom ne vidi, a ipak je javno mesto u pitanju.

Kažu da se u mraku sva čula izoštre, a naročito ukus. Kada se isključi vid i mogućnost stvaranja predrasuda, onda bolje osetimo ukus, miris, bolje čujemo. Sa druge strane, rekoše mi da je za dijetu najbolje da se jede zatvorenih očiju - ješćemo dok smo gladni, ali u želucu, ne u (gladnim) očima. 

Zbog činjenice da se u potpunom mraku izoštrava čulo ukusa, organizovana je promocija Nikšićkog Tamnog piva - večera u tami u restoranu Supermarket Talas na Zemunskom keju. Moje blogerske i inače drugarice Maja, Olja i ja smo bili među pozvanima i veoma sam se radovala tom izlasku. Zamislila sam ga u hiljadu boja crne, planirala kako bi to trebalo da izgleda, pitala se da li umem da viljuškom potrefim usta, kako li se seče jelo nožem u potpunom mraku.... Jedno sam znala - da će provod biti urnebesan, i bilo je tako.

среда, 02. март 2016.

Madlene / Madeleines

(please scroll down for recipe in English)


Madlene sam prvi put videla na nekim blogovima, nikada pre ih nisam bila probala. Zadivio me je njihov oblik, suptilnost, nežnost. Tačno mogu da ih zamislim uz neki fini čaj tokom prijatnog popodneva, uz kakao, kafu, belu kafu. Mekani, sunđerasti, topivi u ustima. 
Sastojci su sasvim obični, a mnogo puta sam do sada istakla kako me ta jednostavnost uvek kupuje na mah. Volja uz sastojke koje uvek imamo u ostavi plus odgovarajući kalup - to je formula za uspeh. Znate one situacije kada vam je za neki kolač potreban ultra-deficitarni artikal, koga u najboljem slučaju ima u tek jednoj radnji nekog velegrada? To ako ste srećni, inače se najčešće nalazi po kojekakvim sajtovima ili još češće - u inostranstvu. Idi, molim te! Dok ga ja nabavim, dok se nakanim...pa, desi se da sasvim zaboravim i šta sam počela. Ovako - ostava plus tehnika - kolačić otmenog porekla, bogate istorije je za tili čas (ako zanemarimo odležavanje u frižideru) pred gostima. Hlađenje testa pre pečenja ostavlja mogućnost pripreme unapred i pečenja po potrebi.
Ovde je osnovni recept, od njega sam krenula. Može se obogatiti nekom sitnom voćkicom, željenom aromom, kakaom... Pošto sam nedavno nabavila kalupe, ovi klot-osnovni su tek početak lepog druženja, a mojim budućim gostima će verovatno na nos izaći moje oduševljenje Madlenama - dok i ako mi dosade.

Madlene

130g putera
150g brašna
1/2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice soli
3 velika jaja sobne temperature
100g šećera
30g smeđeg šećera
1 vanilin šećer


Izmešati brašno, prašak za pecivo i so.
Puter otopiti u maloj šerpici i ostaviti da bude toplo.
Jaja, šećer, smeđi šećer i vanilin šećer mutiti mikserom, dok smesa ne postane svetlo žuta (5-8 minuta). U umešena jaja postepeno, iz tri puta, dodavati brašno, polako mešajući varjačom ili špatulom.
Sada uzeti jednu šolju smese sa jajima, otprilike, i umešati u otopljeni, topao puter. Tako imešane puter i deo smese sa jajima vratiti u ostatak smese sa jajima.
Pripremljenu smesu staviti u frižider na najmanje sat-dva, a najduže tri dana.
Zagrejati rernu na 190 stepeni. 
Metalni kalup za madlene namazati puterom i posuti brašnom. Silikonski nema potrebe premazivati.
Sipati po kašiku smese na sredinu svakog udubljenja (supenom kašikom ili onom za sladoled). Peći Madlene 10 minuta, odnosno dok ivice ne postanu zlatno braon. Izvaditi pleh i odmah vaditi kolačiće, ostavljajući ih na rešetki da se prohlade. 

Madeleines

130 g butter
150 g flour
1/2 teaspoon baking powder
1/4 tsp salt
3 large eggs at room temperature
100g sugar
30g brown sugar
1 vanilla sugar

Combine flour, baking powder and salt.
Melt the butter in a small sauce pan and allow to warm.
Mix eggs, sugar, brown sugar and vanilla sugar with electric mixer, until the mixture becomes pale yellow (5-8 minutes). Then add sifted flour gradually, in three times, stirring with a wooden spoon or spatula.
Now take one cup of the egg mixture and stir into the melted and warm butter. So mixed butter and a part of the egg mixture put back into the rest of the eggs mixture.
Put the prepared mixture in the fridge for at least an hour or two, up to three days.
Preheat oven to 190 degrees.
Grease the metal Madeleine mold with  butter and sprinkle with flour. Silicone mold doesn't have to be greased.
Pour one tablespoon of the mixture in the middle of each whole (use tablespoon or ice cream scoop). Bake Madeleine for 10 minutes, or until the edges become golden brown. Remove the pan from the oven and immediately remove the cookies, leaving them onto the rack to cool.