петак, 30. децембар 2016.

Čokoladna mus torta / Chocolate mousse cake

(please scroll down for recipe in English)


Privedosmo kraju i ovu godinu. Nekima je bila grozna, nekima najgora, nekima lepa ili najlepša. Meni - kakvih je bilo u poslednje vreme - uopšte nije bila loša. Luka mi postao punoletan, pa posle i maturant, stekao neku sliku šta bi mogao da studira, krenuo na pripreme (u sledećoj godini ću ja biti ta koja će se sve do jula tresti od brige), mama je počela da se oporavlja, osamostalila se. Ja sam imala cirkus sa zdravljem, nastao kao posledica sve brige i tuge u prošloj godini, ali sam i to utvrdila, sanirala ili samo konstatovala da postoji i ostavila u prvoj polovini godine. U drugom delu godine sam tabnula nogom o pod, rekla da je dosta, zasukala rukave i vratila svoju nekadašnju liniju, skinuvši dvocifreni broj kilograma. Sada se osećam da mogu da pokrećem planine, zadovoljna sam i srećna, a o tome da imam šta da obučem neću ni da govorim (većina dama zna o čemu pričam).


Dođosmo do kraja godine, pogleda uprtih u narednu. Imamo još kratko da se zamislimo i pre svega sebi poželimo sve najbolje u 2017., a potom i svojim najdražima. Svako neka smisli listu želja, pa se nađemo za godinu dana na istom mestu, da vidimo šta nam se ostvarilo. Sa svoje strane, želim da sledeće godine budete kao ova torta: stabilni u osnovi, vazdušasti i veseli na površini; bogati kao što je ona bogata čokoladom, da vam življenje bude glatko kao krug, bez ćoškova i oštrih ivica, a da nakon što potrošite još jednu godinu, budete kao svi oni koji su probali ovu tortu - zadovoljni i iskreno oduševljeni.


Neka vam Nova godina donese sreću, dobro zdravlje, blagostanje, mir i slogu. Želim vam sve najbolje!

среда, 21. децембар 2016.

Rolovana baklava (rimejk) / Rolled baklava

(please scroll down for recipe in English)

Rolovanu baklavu sam prvi put pravila pre četiri i po godine i to je jedini tip baklave sa orasima koji pravim - onu klasičnu nikada nisam ni pokušala. Onda mi je mama dala ideju da bih mogla da motam na pletaću iglu, a ja sam ukinula jednu koru, pa sam dobila hrskaviji slatkiš, daleko ukusniji, zanimljivije teksture, a koji je postao "moj" specijalitet. Ovo je rimejk osnovnog recepta i sada ga isključivo ovako pravim. 
Ipak, pre nego što se prihvatimo pletaće igle i bacimo se na štrikanje baklave, moram da ispričam nešto na šta me je nagnao ovaj vez sa slike, postavljen ispod posuđa.

субота, 17. децембар 2016.

Žito torta / Nuts and nutmeg cake

(please scroll down for recipe in English)


Žito torta će prevariti najveće znalce, pa čak i one koji se takvima predstavljaju, a svi će biti ubeđeni da je neki od sastojaka kuvano žito, možda čak i da je iskorišćen baš ostatak od slavskog žita
Kada je Prvi muž došao da mi prišrafi garnišnu, ja mu ponudila Žito tortu. Nakon nekog više-manje drugarskog čarkanja i već standardnog raspravljanja i nadmudrivanja, on mi kaže - pa valjda ja znam šta je žito, 46 godina jedem žito! Godine su me naučile da mudro zaćutati (često je teško, ali radim na sebi) i da mu prepustim to poluvreme. Kada je probao servirano parče torte, "znalački" me pita - jesi li žito stavljala i u koru i u fil? Nisam nigde, u tome i jeste štos. Tada mi još i kaže da ga pravim ludim, pa valjda on zna kakav je ukus žita. Ha! Ha! Jasno je da sam likovala, izvodila pobednički ples, nabijala na nos. 46 godina jedeš žito? Ma nemaš ti pojma. 

уторак, 13. децембар 2016.

Grašak sa piletinom / Peas with chicken

(please scroll down for recipe in English) 
Postoji pet namirnica koje jedem na svoju odgovornost, jer mi stomaku uopšte ne prijaju. Ipak, toliko ih volim, da uživam dok traje, svaki zalogaj propratim sa mmmmm, a posle - šta mi Bog da. Jedna od tih namirnica je grašak. Volim mu ukus, dopada mi slatkoća zrna, uživam kada mu opna prsne pod zubima, pa izađe meka tekstura, volim jela sa njim bilo da su sa mesom ili ne. Sve rečeno čini da prevagne tas "jedem" na štetu tasa "boli tiba".

среда, 07. децембар 2016.

Kiflice sa makom / Poppy seed crescent rolls

(please scroll down for recipe in English)

Muku mučim sa makom. Naime, nikako ne prihvatam činjenicu da mak koji se kupuje u radnji, a koji je upakovan i već polupripremljen za filovanje može da košta više od oraha. Na taj način, stara, dobra, neodoljiva Štrudla makovnjača postaje skup kolač, umesto da bude džoker, kada ne znamo šta ćemo slatko pripremiti ili nemamo za mnogo šta drugo. 
Pre negde sam u lokalnoj radnji kupila mak na meru, navodno samleven. Zrna su mu, međutim, bila toliko krupna, kao da mlin video nije. Onda sam se naoštrila i kupila ručnu mašinicu za mlevenje maka - mnoštvo peripetija dok paket nije stigao, operem ljutu mašinu, sa posebnom pažnjom se posvetim ceđenju na posebnom mestu, ali avaj - delove počnu da hvataju tačkice korozije koje su me dovele do ludila. Ponovo pranje, ribanje žicom i sušenje u rerni (!). Preselo mi je, nema sumnje.

недеља, 04. децембар 2016.

Čorba od praziluka i krompira / Leeks and potatoes soup

(please scroll down for recipe in English)

Verovatno je normalno i u ljudskoj prirodi da sa prvim sunčevim zrakom odbacujemo toplu odeću, pa i stoga u toploj pauzi hladnog godišnjeg doba respiratorni virusi caruju, a prehlade cvetaju. U periodu debelog minusa nikada nemamo epidemiju gripa, a i sve ostale nedaće tog tipa su svedene na razumnu meru, te je verovatno i odatle nastala ona stara - leti se obuci, zimi kako hoćeš.

петак, 25. новембар 2016.

Džem od luka / Onion jam

(please scroll down for recipe in English)

Moj kum Bine kaže da ceo domaći kuvar isto počinje: propržiti luk na malo ulja. Meni je bilo isprva smešno, činilo mi se da karikira, a onda sam se malo zamislila i shvatila da je skoro pa potpuno u pravu za sva naša svakodnevna kuvana jela. 

уторак, 15. новембар 2016.

Zemičke za hamburger / Burger buns

(please scroll down for recipe in English)

Za hamburger sam prvi put pročitala u Politikinom zabavniku i nikako mi nije bilo jasno šta je to. Nije pomagalo ni objašnjenje roditelja, jer sam svaki njihov argument dočekala sa - znači, pljeskavica? Nakon nekog vremena, nedaleko je otvorena prva picerija, potpuno revolucionarni ugostiteljski objekat u prvoj polovini osamdesetih. E, oni su u svojoj ponudi pored pica, koje mi se, naravno, nisu dopale (tek sam ih zavolela na kraju osnovne škole), imali i hamburger. Jednom tako, gorim od temperature, ništa ne jedem, pa tata ode čak tamo da mi kupi hamburger: jedem ja njega, jede on mene, a zagrejani kiseli krastavac mi je ostao negde na pola puta do želuca, činilo mi se.
Nakon nekog vremena su, ispred starog Merkatora, tik uz čuvene crvene kioske sa viršlama, otvorili hamburgernicu: o, Bože, koliki je stalno red tu bio u početku! I svi stoički čekaju. Do tada sam opasno zavolela hamburgere, pa mi je isti postao omiljena valuta za razmenu za dobro ponašanje kod lekara/zubara/na primanju injekcije u obližnjem domu zdravlja.

петак, 11. новембар 2016.

Pica-korneti / Pizza cones

(please scroll down for recipe in English)

Peciva neobičnog izgleda i neobičnog načina formiranja me veoma privlače, predstavljaju pravi kuhinjski izazov, pa su me zato i ovi pica-korneti osvojili na prvi pogled. Zanimljivog su izgleda, testo sa salamom po izboru, a i veoma su ukusni - cela količina je kod mene planula za tren.

недеља, 06. новембар 2016.

Slavsko žito (žito sa šlagom) / Traditional wheat

(please scroll down for recipe in English)

Mnogo puta sam strancima objašnjavala šta je slava, ali nekako mislim da im to ne ulazi u glavu. Veoma uvežbano deklamujem da svaka porodica ima svog sveca zaštitnika čiji dan slavi, te da se na taj dan čita molitva, pali sveća, pravi žito, poseban hleb i služi vino, te da se mimo tih osnovnih elemenata servira pravi festival hrane, što je veoma uobičajeno za ove prostore. I nakon svega toga, oni mi sa razumevanjem uzvrate - imendan? Ama ne! Ukoliko mi je sagovornik neko ko ima malo više soli u glavi, onda pređemo na sledeći nivo: da je slava karakteristična za Srbe pravoslavce i da ostali pravoslavni narodi to nemaju, da je zaštićena od strane Unesco kao deo naše nematerijalne kulturne baštine i da se dobija rođenjem, tj. nasleđuje od oca i da udajom devojka menja slavu i slavi muževljevu. Oni koji i to shvate, kao u video igricama prelaze na sledeći nivo i objasnim im da ukoliko neko želi da uzme pravoslavnu veru, može da odabere slavu koju slavi ili da neka porodica može da promeni slavu iz nekog razloga (mada retko), u dogovoru sa sveštenikom i nakon par postupaka. Nakon toga, mojim strancima ništa više ne bude jasno, menjaju temu (verovatno u sebi mislivši - šta mi bi da je pitam?) ili zamišljeno zure u tačku.

четвртак, 03. новембар 2016.

Kompot / Compote

(please scroll down for recipe in English) 
Moj tata je bio majstor za kompot. Čim neka jabuka kreće da se kvari, on je očisti, uzme samo zdrave delove, doda suvih šljiva kojih je uvek bilo u frižideru, neku dunju, ako se zatekne (i sa polica je skidao one namenjene da zamirišu dom) i posle nekog vremena me od knjiga i ispitnog roka u kuhinju dovuče utešni miris kompota. Onaj koji podseća na ušuškane jeseni i zime, na roditeljski dom, na sigurnost.

недеља, 30. октобар 2016.

Kitnikez / Quince cheese

(please scroll down for recipe in English)
Već sam isticala da je jesen moje omiljeno godišnje doba, a oktobar najdraži mesec. To je mesec kada sam rođena, kada mi je slava, tada je rođen i Prvi muž, pa je oduvek u oktobru puna kuća gostiju. Volim jesen sa svojim bojama, bogatim plodovima, mirisima, volim i raznolikost vremenskih uslova: zlatno, milo sunce, košava, jesenja kiša - sve je moguće. 

понедељак, 24. октобар 2016.

Banini / Thumbprint cookies

(please scroll down for recipe in English) 
Stalno imam problem prtljaga, zapravo nikako se ne mirim sa ovim novim propisima da kofer koji se predaje sme da ima do 23 kilograma. Dosetile se avio-kompanije kako da dodatno zarade, pa se svi viškovi preko ove mase dodatno naplaćuju. Uprkos značajnom iskustvu u sferi putovanja, pakujem se sasvim bez pameti. Naime, u slučaju da počne nuklearni rat dok sam van kuće - ja sam spremna. Sve stavljam sa mišlju - može da zatreba; nikad se ne zna; a šta ako mi zafali. Nađem ja uvek nekakva opravdanja da strpam gomilu bespotrebnih stvari, bez i traga racionalizacije. 

четвртак, 13. октобар 2016.

Juneća pašteta / Beef pâté

(please scroll down for recipe in English)

Najbitnije pravilo koje u maloprodaji treba da se primenjuje je vezana trgovina. Kada kupac dođe da kupi vino, ponuditi i otvarač za isto (primetili ste u supermarketima ponudu otvarača kod vinskog podruma, je l' da?) Teglice se nude uz poklopce ili celofan. Dama koja kupuje ruž za usne će obavezno od dobrog promotera ili iskusnog prodavca biti ponuđena olovkom za usne. Interna šala među mojim kolegama (a citirajući neku domaću seriju) je da uz ventilatore idu i krmenadle, jer je sve to vezana trgovina.

понедељак, 10. октобар 2016.

Juneća supa / Beef soup

(please scroll down for recipe in English)
Juneća supa je, kao i pileća, hrana za dušu, hrana utehe, ozdravljenja. Nezamenljiva je kod gripoznih stanja, kao odličan početak svakog više ili manje tradicionalnog ručka, samostalan obrok kada smo malo gladni, brz način da se zagrejemo nakon šetnje po hladnom danu.

недеља, 02. октобар 2016.

Kolač sa tri vrste mleka / Tres leches

(please scroll down for recipe in English)
Da li ste čuli za izraz "rodio se iz inata"? Za mene se to može reći, jer moji roditelji iz šest trudnoća samo mene imaju. Pri svemu tome, dok sam bila u stomaku, Beogradom je harala variola vera, onda su zbog tetkine svadbe putovali u dno Srbije, nekadašnjim putevima, tristaćem (nakon čega ni pakao teško ne pada). Potom su na toj istoj svadbi, "da trudnica ne pešači", mamu posadili na konja i tako krenuli u svatove planinskim krajem. Na kraju, ja dođem na svet, zdrava i normalna. Sve ostale trudnoće su bile mažene, pažene i nisu dočekale ni sedmi mesec. I kako da ne bude da sam od inata rođena?!

четвртак, 29. септембар 2016.

Karamel-sos / Dulce de Leche

(please scroll down for recipe in English)


Kada se otvorio prvi McDonald's u Beogradu, osim kilometarskih redova i hamburgera u slađašnim paučinastim zemičkama, karakterisali su ga i sladoledi servirani na do tada kod nas neviđen način: sa prelivom. U to doba, kada se prodaja nije bazirala na limitiranim kolekcijama (bar ne na ovom tržištu), ponuda je bila više-manje ustaljena i na raspolaganju smo imali tri vrste sladoled preliva: čokolada, jagoda i karamel. Čokoladu sam birala gotovo uvek, jagodu u jako retkim prilikama, a karamel nikad. Nešto mi karamel nije bio prirastao za srce, zapravo ni sama ne znam koji mi to njegov oblik nije prijao: volim karamel bombone, jela sam Twix, Lion i sve te nezdrave slatkiše, obožavam Doboš tortu, pa ipak sam se do skora deklarisala kao neko ko ne voli slatkiše sa karamelom. Nešto sumnjam da sam nekada negde probala neki zagoreli ili presladak ili nekako drugačije uništen karamel, pa otuda moj navodni animozitet. 

уторак, 27. септембар 2016.

Cic-pita

Još jedan recept nastao u saradnji sa portalom Pošalji recept. Radi se o jednostavnoj Cic-piti, koja se pravi od kora za pitu, sa ukusnim filom, voćem po želji kroz sredinu i prelivenoj šećernim sirupom. Lako, jednostavno i izdašno.
Za Cic pitu su potrebni sledeći sastojci:

Cic-pita

3 jaja
1 čaša (od jogurta) šećera
1 vanilin šećer
1 čaša ulja
1 kiselo mleko ili jogurt
1 prašak za pecivo
1/2 kg kora za pitu
oko 1/2kg višanja

Preliv:
3 čaše šećera
2 čaše vode

Način pripreme potražite na linku portala Pošalji recept.



среда, 21. септембар 2016.

Domaće prezle / Homemade bread crumbs

(please scroll down for recipe in English) 
U našoj porodici su baka i deda bili zaduženi za pravljenje prezli. Moram reći da sam, kada sam prvi put obratila pažnju na novu isporuku bila nemalo iznenađena da se to može napraviti kod kuće. Valjda sam površno i lakomisleno smatrala da prezle isključivo rastu na rafu prodavnice. 

четвртак, 15. септембар 2016.

Džem od smokava / Fig jam

(please scroll down for recipe in English)
 Nama kontinentalcima je smokva bila prilično nedostižna i veliki luksuz. Jeli smo je samo na moru u svežem stanju, a suve je bilo, ali ne tako svakodnevno kao sada - prosto se osećalo da je to biljka koja raste daleko i pod zahtevnim klimatskim uslovima. 
U poslednje vreme se sve preokrenulo, pa mnoga dvorišta u Beogradu imaju po drvo smokve, koje - ne mogu da prestanem da se čudim - odlično rađa. Bez skupih analiza, foruma i upozorenja ekologa, veoma je jasno da se klima uveliko izmenila, te da je kontinent dobio mediteranske uslove, ali samo što se temperatura tiče; miris mora i zrikavci su još uvek jako daleko.

уторак, 13. септембар 2016.

Restovana svinjska džigerica

Nale, nova glavna urednica portala Pošalji recept me je počastvovala svojim pozivom da budem gošća meseca septembra. Pa kako bih mogla da je odbijem? Malo smo se popričale, intervjuisale, malo se predstavljale, a ponešto sam i skuvala. Prvi recept (biće ih još) je Restovana džigerica.


To je recept koji je u mojoj porodici bio neizbežan u novembru, o svinjokolju. Deda i tata rade svoja posla napolju, a baka i mama u niskom startu čekaju da se završi obrada iznutrica, te da još topla džigerica dođe u kuhinju. Onda se sprema Restovana džigerica i iznosi na sto, jer tek se tada doručkuje. Ukusno jelo, a ja, malena, grabim svež hleb i primičem se posudi. Naime, i dan danas imam naviku da moram da hlebom počistim tanjir, a naročito volim da "umačem", tj. da parčad hleba močkam u sos od jela. Moj sin tvrdi da nikada nikog nije video da tako jede (on to nikako ne voli), a moj tata je uvek govorio - šta mi slutiš na bedu i nesreću, sipaj u tanjir i jedi k'o čovek. Ne razumeju oni: jelo nije jelo, dok se ne izmočka. E, sad, zamislite mene na nekakvim poslovnim večerama, kako pravih leđa, sva na note, uzimam parče hleba, natičem na viljušku (etikecija mi, jelte, ne dozvoljava da to uradim rukom) i diskretno pomažem po tanjiru. Tek tada smatram da sam jela, pa mi dijetalisanje i ukidanje hleba dođu kao kazna.

Odosmo od teme: dakle, spremite dobar hleb, džigu i luk; ukusno, jeftino i jednostavno jelo će biti za čas spremno, a pravi gurmani će omastiti brke i u jako ukusnom sosu. Možete uzeti običan ili ljubičasti crni luk - meni se čak čini da je ovaj prvi daleko bolji. Neka se lepo uprži i "svene", želećete da ga jedete samog.

Recept i uputstvo se nalaze na portalu, te kliknite na link i javite mi kako vam se dopalo.



понедељак, 12. септембар 2016.

Darivanje - rezultat


Hvala vam mnogo što ste se javili u tolikom broju i što ste mi poželeli toliko lepih želja! Vaše mi pohvale i lepe reči greju dušu i čine da istrajem i trajem.

Kako imamo samo jednu nagradu, moramo da odaberemo samo jedan komentar i poklonimo atraktivnu seckalicu. Da ne bude ni po babu ni po stričevima, jer bih najradije sve darovala, iskoristićemo usluge random.org i tako odabrati srećnu osobu.

Dakle, komentare su ostavili (i žele da učestvuju i u geografskoj smo mogućnosti za poklanjanje):

1. Bojana Stefanović
2. Jelena Stančić
3. Petra Kranjca
4. Marija Agatonović
5. Aleksandra Dević
6. Danijela
7. Tatjana
8. Sandra Novaković
9. Željka
10. Jasna Vujičić
11. Boba Stević
12. Taca
13. Lepa Mara
14. Anoniman 1
15. Dragana
16. Katarina Laka kuharica
17. Marija Novaković
18. Tatjana Leporis
19. Dobrila Ringlica
20. Nevena
21. Vera
22. Mila
23. Maja
24. Lenak Jelenak
25. Mirjana
26. Emina Lekpek
27. Dragana Dimitrijević
28. Abida
29. Anoniman 2
30. Ana Lović
31. Gvozdena Živković
32. Anoniman 3
33. Kristina Gašpar
34. Sneško
35. Lula
36. Dijana Popović
37. Danijela Bašić
38. Mes folies culinaires
39. Vesna Nešić
40. Svetlana Aćić
41. Danijela Bajić
42. Marija Đorić
43. Kristina Vukov
44. Bezglutenske čarolije

Random.org je odlučio da secka dobije:

Dijana Popović!

Molim Dijanu da mi se javi na mejl i ostavi mi kućnu adresu i telefon, kako bih joj uručila nagradu.

Svima ostalima - trudiću se da i ubuduće organizujem neke igrice, kako bismo se svi zabavili i malo izdarivali.



среда, 07. септембар 2016.

Rođendan bloga, darivanje i Saher (Bečka) torta / Sacher cake

(please scroll down for recipe in English)
Tako brzo rastu! Kao da su juče došli na svet, a već kreću u školu/gimnaziju/fakultet/imaju svoje porodice - koliko ste puta to čuli? Ja sama često to izgovaram, a imajući u vidu sopstveno dete. Sada ću da kažem i zbog svog bloga, koji danas puni 5 godina - a kao da je juče bilo!
Peti blogorođendan. Kao da sam juče načela prvi post, nemajući ni najblažu ideju šta bih sa blogom radila, već samo želju da se zabavim i da podelim svoje znanje sa drugima. Iskoristila sam staru sliku Saher (Bečke) torte, koju sam imala u aparatu, napravila kratak uvod i napisala recept. Na toj staroj slici se jedva vidi šta je na tanjiru, a u prvih par nedelja mnogo me je muke stajalo da pronađem na internet pučini svoj novi blog - metoda pokušaja i grešaka je naročito bila popularna.
Da budem iskrena, nisam verovala da će moje blogovanje ovoliko da potraje, iako nisam neko ko lako odustaje. Ipak, evo nas pet godina kasnije, sa mnogo velikih planova da unapredim blog i nijednom misli o odustajanju. Jer kako bih? Dušu mi hrane uvažavanja kolega blogera, javljanja čitalaca u kojima mi opisuju kako ih je neki recept oduševio i kako su dobili sve pohvale gostiju i ukućana, a kao sunce me obasjaju svi oni koji su zbog nekog moga posta ušli u kuhinju i ohrabrili se da nešto novo probaju ili da počnu da kuvaju. Za ovih pet godina smo zajedno naučili da pravimo mnoga jela, srušili smo nekoliko tabua, demistifikovali neke procese. Ja sam kao u pesmi stekla neke stvarne drugove do groba, neka divna virtuelna poznanstva i prijateljstva.
U čast malog jubileja, danas ćemo obnoviti prvi recept i napraviti blogu rođendansku tortu kako dolikuje i kako zaslužuje. Originalno, u staroj svesci je ovo Saher torta. Pošto sam, međutim, imala sreću da jedem original, preimenovala sam ovu moju u Bečku, jer je daleko ukusnija, sočnija i lepša od svoje daleke rođake. Mi je interno i dalje zovemo Saher, ali prosto da ne bude zabune, sada imamo oba imena.

Rođendan bloga, pola dekade kako se družimo, je odlična prilika da proslavimo ovom lepom tortom, virtuelno se poslužimo, a i da nešto poklonimo. Prijatelji iz kompanije Beko su mi pomogli da pomalo svečano obeležimo rođendanac i tom prigodom nešto i poklonimo. Radi se o višestruko korisnoj seckalici sa atraktivnom staklenom posudom. U njoj se može seckati povrće i voće, mogu se praviti potaži, pripremati paštete. Ma šta god vam padne na pamet.



Da biste dobili seckalicu, potrebno je da ostavite komentar ispod ovog posta i to do 11. septembra u 23.59h. Nažalost, darivanje je ograničeno na Srbiju ili bilo koga ko poseti Srbiju ili ima nekoga ko može da preuzme poklon ovde (zbog visokih troškova međunarodnog slanja lomljivih paketa). Srećni dobitnik će biti izvučen 12. septembra i poklon će biti poslat u narednih par dana.


(u saradnji sa Beko)

среда, 24. август 2016.

Kokos-keks / Coconut cookies

(please scroll down for recipe in English)


Da li smo usvojili termin "žvakavo"? Više puta sam pominjala tu reč, ali sumnjam da bih u Slagalici sa njom dobila neke poene - pre bi me odbili i predložili  nešto sasvim deseto svoje. 

петак, 19. август 2016.

Hladna jogurt čorba / Cold yogurt soup

(please scroll down for recipe in English)

Dozvolićete mi da parafraziram onu modernu, mangupsku i urbanu: sve što valja je nezdravo, već oženjeno ili goji. Ipak, današnjim receptom ću to da opovrgnem, jer Hladna jogurt čorba pored toga što valja, vrlo se jednostavno pravi, veoma je zdrava, ne goji - a da li je sve što valja već oženjeno - potpuno sam pogrešna osoba za diskusiju.

четвртак, 11. август 2016.

Džem od šljiva pečen u rerni / Plum jam baked in the oven

(please scroll down for recipe in English)

Nisam rob navika, ali džemovi imaju svoja mesta u mojoj glavi i raspodeli koja je napravljena u njoj. Od kajsija služi za kolače (Saher, Žerbo); palačinke su jedine prave sa džemom od šipka, a buhtle sa džemom od šljiva. Zbog te i takve podele, trudim se da uvek imam sve tri vrste u ostavi.
I dalje mucam o razlici između pekmeza i džema (iako mi je to bila jedna od tema Poznavanja robe, srednjoškolskog predmeta), tako da na jednoj teglici napišem džem, a na drugoj pekmez. Marmelada je reč koju ne upotrebljavam, tako da pretpostavljam da je to ono želasto što se proizvodi praktično od voćne kaše. Nekako sam uspela da razgraničim da se i džem i pekmez prave od celog voća (kako ja radim), te da je džem ređi, tj. kraće se kuva, a da je pekmez bolje ukuvan, zapravo daleko gušći. Znači, ako se zamislite, te vam se džem bolje ukuva - proglašavate ga pekmezom.

недеља, 07. август 2016.

Kaponata pečena u rerni / Sicilian caponata baked in the oven

(please scroll down for recipe in English)

Koliko je staro vaše najstarije prijateljstvo? Mislim na ono koje traje neprekidno? Moje 37 godina. Družim se sa nekoliko drugara iz odeljenja još iz osnovne škole, a sa još nekoliko sam u kontaktu u smislu da ako nekome nešto zatreba - stojimo na raspolaganju jedni drugima. Ipak, najintenzivnije se družim sa Natašom, sa kojom sam i sedela u školi, u autobusima, delila sobe na ekskurzijama, sa kojom sam čak delila i stolicu kada smo postajale pioniri.

понедељак, 01. август 2016.

Čips od kulena / Pepper sausage chips

(please scroll down for recipe in English)

Nedavno sam čula neverovatan podatak, za koji se prosto nadam da nije tačan. Naime, u Srbiji se godišnje baci 250 000 tona hrane! Srbija je mala zemlja, a to je mnogo hrane. Evo na primer: ta hrana bi napunila one velike šlepere koje viđamo po auto-putevima, u broju dovoljnom da naprave neprekidnu kolonu od Beograda do Niša (oko 200 km)! Prvi muž izračunao, a nema razloga da mu ne verujemo, time se bavi. Dakle, zamislite šlepere pune hrane u koloni od 200 kilometara i sve spremno za bacanje. Kada znamo da postoje ljudi koji doslovno gladuju, takav rasipnički postupak je greh. Da se odmah razumemo - i meni se dešava da bacim nešto i tada se jako loše osećam. Loše se organizujem, precenim nas, zaboravim na nešto na dnu frižidera itd. U poslednje vreme, međutim, sve ređe mi se to dešava, mnogo više vodim računa. Dovijam se na razne načine - recikliram obroke, preostalo jelo pakujem u male plastične posudice za jednokratnu upotrebu i zamrzavam, ili pak ponesem na posao, gde se u društvu sve slađe pojede.

понедељак, 25. јул 2016.

Kremasta pita sa limunom / Cream lemon pie

(please scroll down for recipe in English)


Do skora sam bila prilično neuka kada je u pitanju organska proizvodnja, prosto nisam znala šta to podrazumeva, jer sam naivno mislila da se sve gaji i pravi na tradicionalan način, onako kako su još naši stari radili. Sećam se svojih letnjih raspusta na selu, kada sam babi ili prababi pravila društvo i vodila krave na ispašu (samo dve, ali dramatičnije zvuči ako zamislite stado). Izvedemo ih iz štale, povedemo na debelom kanapu do dobre, kvalitetne obližnje livade pune opojnih letnjih mirisa, zabodemo kočić i ostavimo ih da uživaju: jedu travu, preživaju, sunčaju se, leže ili stoje i sve ostalo što čini dnevni posao krava na ispaši. Onda u neko doba ponovo odemo na livadu i radimo ono što se zvalo "prepnemo krave", tj. prebacimo ih u hlad ili ih pomerimo malo dalje, na novu, svežu travu, a malo dalje od ove koju su već popasle. Ponesemo im i vode u njihovim kofama, te ih i napojimo. Uveče ih vraćamo u štalu i onda sleduje sav taj opet redovan posao oko muže krava, kako bi se dobilo zdravo, dobro, kvalitetno mleko koje je takvo upravo zbog brige koja je ukazana toj dragocenoj životinji.


Dobra vest je da u Srbiji ipak postoji organska proizvodnja, najsličnija gore opisanoj, karakterističnoj za malo domaćinstvo koje mleko dobija za svoje potrebe i nalazi se odmah tu, na organskoj farmi u Čurugu (Vojvodina).

Bello je robna marka mlekare Imlek, koje sa ponosom nosi oznaku 100% organic i ima sve sertifikate da to potkrepi. To podrazumeva da kravice imaju dovoljno svetla, prostora za šetnju i boravak, da se ne tretiraju veštačkim hormonima, te da su hranjene isključivo organskom hranom (tj. najčešće su pasle na livadama i to onim koje nisu hemijski tretirane). Ovako dobijeno mleko je ukusno (Luka kaže da "skroz ima ukus kao mleko", ma šta mu to značilo), ima 71% više omega 3 masnih kiselina od uobičajeno dobijenog mleka i bolji odnos omega 3 i omega 6 kiselina.
Ukoliko ste, kao ja, u zavadi sa mlekom (koje Bello ima kao sveže i kao tzv. dugotrajno), za sve nas postoje i drugi Bello proizvodi, jednako kvalitetni, jer su proizvedeni od organskog mleka: Bello jogurt, Bello kiselo mleko, Bello kisela pavlaka i Bello beli sirBello organic je robna marka koju treba da zapamtite ukoliko želite da se hranite zdravo.

Današnji recept je fina, kremasta pita, osvežavajućeg ukusa limuna, a u čijoj su pripremi učestvovali Bello kisela pavlaka i Bello mleko. Sastoji se od prhke, tanke korice, koja je podloga za krem fil, a odozgo se može ukrasiti slatkom pavlakom ili šamom od belanaca, a može se ostaviti i bez ičega ili pak samo posuti prah šećerom. Idealna za letnje dane, mada se recept može sačuvati i za zimu - krem uvek prija.
(u saradnji sa Bello organic)

среда, 06. јул 2016.

Italijanski keks sa bademom (kantućini) / Italian almond cookie (cantuccini)

(please scroll down for recipe in English)


Kada se ide na kojekakve konferencije koje organizuju poslovni partneri iz inostranstava, uobičajena je praksa da učesnici dobijaju poklon, veći ili manji znak pažnje kao uspomenu na kompaniju koja organizuje sastanak i/ili grad u kome se obavilo dešavanje. Dugo već radim, dugo odlazim na razna slična dešavanja i donosila sam razne suvenire: ratluk iz Istanbula, lokalne začine iz Zagreba, tradicionalne rukotvorine iz Marakeša, kačket lokalnog bejzbol tima iz Baltimora, koferčić sa svim neophodnim inventarom za organizovanje mini-kazina iz Las Vegasa, Swarovski kristal iz Beča.....

Milano, pre nekoliko godina. Nakon uzimanja ID kartice, ulazimo u salu i na svakom mestu nas čeka pored uobičajenog bloka za beleške i olovke i pakovanje, očigledno, keksa. O, baš lepo, odmah pomisli slatkara u meni. Kada sam ga otvorila, sasvim sam se razočarala: keks je bio jako tvrd, krckav i hrskav, te sam ga odmah, neznalica, proglasila bajatim. Organizatori su u mojoj glavi izašli na zao glas, kao cicije koje su nam uvalile pokvaren keks i ko zna koliko bih ja gunđala i u sebi vežbala prezriv pogled koji ću im sledeći put uputiti, da direktorka nije prokomentarisala - a, kantućini. A, šta? Pa to ti je onaj poznati italijanski tvrdi keks sa bademom, najčešće. A, neznalica, pomislih u sebi.