субота, 21. новембар 2015.

Rolnice od belog mesa / White meat rolls

(please scroll down for recipe in English)


Kako vi lupate meso? Kada sam bila mlada domaćica - kako godinama, tako i domaćičkim stažom, lupala sam ih uobičajeno - na dasci, tučkom koga sam donela sa bračnog putovanja (na slici dole). Da odmah pokažem mužu s kim ima posla. Sa mesa je prskalo na sve strane: po zidnim pločicama, po podu, po kuhinji, po meni. Nakon lupanja šnicli odmah sam pristupala čišćenju, jer ako se osuši, bio je potreban dvostruki trud. Ručak je morao da sačeka. Nakon dosta godina, više ne znam ni sama kako sam došla na ideju da meso stavim u deblje kese za zamrzivač, jednu pored druge. Izlupam preko kese sa jedne strane, jednim potezom okrenem sve šnicle i izlupam ih i sa druge strane. I kuhinja i ja ostanemo čiste. 
Rolnice od belog mesa sam prvi put pravila još pre nego što je nastao ovaj blog. Unekoliko sam ga izmenila u odnosu na Anin (Anarad) originalni recept - koristim belo meso, najčešće pileće, mada je ovog puta ćureće, stavljam svinjski suvi vrat, ne koristim povrće. Ono što nikako ne menjam je punjenje sa sredinom hleba - genijalna stvar. Jednom sam čak čitav komad mesa punila i rolovala nekom varijacijom na temu i bilo je odlično.

среда, 18. новембар 2015.

Bela salata / White salad

(please scroll down for recipe in English)


Bela salata je rođaka u drugom kolenu Mimoza salati. Verovatno se neko pravio pametan, nešto menjao po ovoj potonjoj i imenovao je koloristički. Radi se o sastojcima koji se rendaju i stavljaju u slojevima u činiju, najbolje nisku, ravnih ivica. Odlično posluženje za slave, švedske stolove, predjelo, uz neko meze. Ukoliko je gošćenje celovečernje ili čak celodnevno - najbolje je salatu praviti u više manjih porcija, pa ih po potrebi iznositi. Na taj način se uvek ima sveža, hladna i cela salata.
Mere su tačne, ali naravno da ih treba prilagođavati sebi i svom ukusu. Ukoliko ne volite majonez, a volite pavlaku - jedno smanjite, drugo povećajte. Volite dominantan ukus jaja ili sunke - sloj tih sastojaka neka bude deblji. Ipak, lepo je imati ih sve na okupu, jer daju specifičan ukus. Toplo preporučujem za predstojeće slave.

Bela salata

3-4 veća krompira
200g majoneza
150g šunke
300g krem sira
3 jaja
2x180g pavlake
100g kačkavalja 

0. Krompir skuvati, izvaditi iz vode i malo ohladiti. Jaja skuvati, oguliti i ohladiti.
1. Narendati krompir po dnu činije ravnomerno i malo posoliti.
2. Majonezom prekriti krompir.
3. Preko majoneza, izrendati šunku.
4. Krem sir ravnomerno razmazati preko šunke.
5. Narendati jaja preko krem sira.
6. Pavlaku ravnomerno razmazati preko jaja.
7. Preko svega narendati kačkavalj.
Držati salatu na hladnom do služenja.

White salad

3-4 larger potatoes
200g mayonnaise
150g of ham
300g cream cheese
3 eggs
2x180g sour cream
100g hard cheese (edam cheese, emmentaler or similar type)

0. Cook potatoes, remove from water and chill little bit. Cook eg, peel and cool.
1. Grate the potatoes evenly over the bottom of the bowl and salt a little.
2. Cover potatoes with mayonnaise.
3. Shred ham over mayonnaise.
4. Cover ham with cream cheese evenly.
5. Grate eggs over cream cheese.
6. Spread sour cream over eggs.
7. Grate cheese over on top.
Keep salad refrigerated until serving.

недеља, 15. новембар 2015.

Požunske kiflice / Bratislava rolls

(please scroll down for recipe in English)


Požunske kiflice, izglasane u ovomesečnom krugu igrice Patin petnaesti, koju je pokrenula i sa velikim žarom održava Miki, su me ponovo uverile da su jednostavne stvari najbolje. Sa druge strane, uvele su mi u kuhinju po prvi put punjenje kiflica sa mlevenim orasima, kao i formiranje ovog oblika iz kvadrata testa, a ne iz trougla, kao što sam uvek radila. Da, znam da mnogo smešno zvuči ova gotovo hamletovska dilema, ali svi koji se iole intenzivnije bave kuhinjom znaju koliko svako novo pojednostavljenje znači.

среда, 11. новембар 2015.

Sladak kupus / Cabbage with meat dish

(please scroll down for recipe in English)


Mnogo volim sladak kupus, zapravo volim kada ga mama sprema. Pokušavala sam u više navrata da reprodukujem njenu verziju - uzalud. Već sam se bila pomirila da je to nešto što nema veze sa namirnicama, tehnikom, posuđem, već je ono više, psihološko, koje se tiče činjenice da je neko drugi to napravio za mene i da se to dešava u roditeljskom domu. Nedavno sam ipak pritegla mamu da mi lepo, detalj po detalj, ispriča kako sprema kupus. Kaže - najbolje je da gledaš (!). Aman, mama, pa nisam početnik, niti je ovo Sveto pismo, daj mi reci, ali tačno, kako se sprema. Nekako smo se izubeđivale i na kraju raščivijale: meso se dinsta mnogo pre povrća (jer ja volim kada je skroz mekano, da se topi u ustima), "malo kuvanje kupusa" je zapravo bilo - 45 minuta, začine sam znala od ranije. I ono što mi se isprva učinilo nebitnim, ali se u praksi pokazalo tačnim: kako kupus ne bi teško pao na stomak, prvo se prokuva u čistoj vodi, pa se tako blanširan spaja sa mesom. Bunila sam se protiv toga i smatrala besmislenim, dodatnim poslom, ali se pokazalo kao korisno - jelo postane lagano i sasvim neopterećujuće. Evo predloga za zdravo i ukusno jelo, koje se odlično podgreva na šporetu ili mikrotalasnoj, može da se jede i sutradan i idealno je za jesenje i sve druge dane.

недеља, 08. новембар 2015.

Žerbo kocke / Gerbaud cubes

(please scroll down for recipe in English)


U Budimpešti sam bila na bračnom putovanju, pa zatim na poslovnom putu i nijednom mi nije bilo palo na pamet da odem u Žerbo poslastičarnicu i probam njihove kolače. Ne samo da mi nije bilo palo na pamet, već me nije ni zanimalo, a nisam ni bila povezala kolač koji je mama godinama pravila baš sa ovim mestom. Treća poseta Budimpešti se desila nakon početka bloga i udubljivanja u pripremu i konzumaciju hrane, pa nije prošla bez odlaska u Žerbo. Razočarala sam se. Valjda sam očekivala stari sjaj Habzburške monarhije, neku otmenu atmosferu, a dočekala me gomila turista, dosta Amerikanaca i nekakav osećaj da ću pojesti kolač u suvenirnici. Žerbo kocke koje je mama od ko-zna-kada pravila po receptu koji je dobila od komšinice su prhkih korica, sa ukusima kajsije i oraha koji se smenjuju, a sve to preliveno čokoladom. Jednostavno, a božansko. Originalne Žerbo kocke su tvrde, drvenaste, bez tih finih aroma. Ni Doboš torta im se nije bolje pokazala. Kolači plaćeni kao da su od zlata, učinili su da ih žvaćemo, sve pogledajući u tanjir u iščekivanju kraja. Promašaj.