Domaći kečap / Homemade ketchup

(please scroll down for recipe in English)

Kečap uopšte nije neka od mojih potrebnih/neophodnih/korištenih namirnica. Prilično sam kasno (pre nekoliko godina) počela da ga koristim, samo sa pomfritom, i to u ljutoj varijanti. U roditeljskoj kući ga nismo kupovali. U mojoj kuhinji - s vremena na vreme, pa se onda vuče po frižideru. Zbog svega rečenog mi nisu jasni ljudi koji u pljeskavicu, na primer, stavljaju kečap, majonez, pavlaku - na šta im to liči sa toliko takvih dodataka?! Sa druge strane, imam koleginicu koja se ozbiljno odvikavala od kečapa;  naime, do skoro je sve, ali skoro baš sve, jela sa kečapom. Da budem iskrena, kada (kupovni) kečap stavim na bilo koju hranu, sve mi dobija isti ukus.

Kada sam pre neki dan objavila recept za kuvani paradajz i podelila ga na Facebook stranici, javio mi se dugogodišnji poslovni saradnik sa pitanjem - da li imam neki recept za kečap. Do tada mi ni na kraj pameti nije bilo ni da razmotrim ideju pripreme domaćeg kačapa, a onda mi je sinulo - daj da probam. 

Gusti sok od jabuke / Apple juice

(please scroll down for recipe in English)

Kada sam bila mala, izbor sokova nije ni ličio na ove današnje. Ipak, tačno se znalo koja fabrika proizvodi dobre, ukusne sokove, a kojoj su to zapravo neke prokisele vodice. Kao i kod većine robe u to doba, najbolje je dolazilo iz Slovenije. Da ne bude zabune, ja sam mlada bila u prošlom veku, te se i moje detinjstvo u nekom periodu poklapa sa postojanjem Jugoslavije. Fructal sokovi, u saradnji sa prirodom, su u to doba bili najskljuplji i najbolji na tržištu. Potrošač tog doba nije smeo da bude razmažen u meri u kojoj je danas, te su pakovanja bila ona četvrtasta, visoka, za koja smo, da bi ih otvorili, morali da upotrebljavamo špicasti nož. Njihov sok od šargarepe mi je bio apsolutno najomiljeniji, a i ostali gusti sokovi su na listi najdražih zauzimali visoka mesta.

Mleveni paradajz sok / Milled tomato juice

(please scroll down for recipe in English)

Korisna svojstva paradajza su davno definisana. Meni je omiljeno povrće i jedva čekam da lepo zarudi, ali prirodno. One tvorevine koje liče na paradajz i stasavaju između oktobra i juna - ne priznajem i odlučno odbijam da ih i kupujem i konzumiram. Koliko, međutim, volim paradajz, toliko ne volim da pijem sok od istog. Probala sam u više navrata, začinjavala ga, svašta mu radila, i nikako. A znam da je bezmalo lekovit: kada je tata operisao srce, zbog kalijuma su doktori savetovali da pije što više soka baš od paradajza. Sredinom dvehiljadite situacija u vezi sa ponudom u supermarketima nije ni izdaleka bila kao sada, pa je mama preko prijateljskih veza nabavljala pakete sokova iz Mađarske, nije smelo da nestane. Sa druge strane, njemu je to bilo zadovoljstvo, a ne lek, jer mu je taj sok bio jedan od omiljenih.

Slatko od kore lubenice / Candied watermelon rind

(please scroll down for recipe in English)

Piletina i povrće na kineski način / Chicken and vegetables - Chinese style

(please scroll down for recipe in English)

Prvi put sam kinesku hranu probala ne mnogo davno, tako što smo naručili iz lokalnog restorana. Iznos računa za dva mala obroka je bila toliko visoka, da mi se zavrtelo u glavi - nikada više nisam poručivala odatle, već sam se, revoltirana, odmah bacila na posao da sama naučim da spremam. Neka podvrsta sečuanske piletine, pripremljene sa smrznutom mešavinom Kineski miks (i poslužena sa pirinčem) je od tada prilično često bila na repertoaru, sve dok je se, valjda, nismo zasitili.

Da se razumemo, mene kineska kuhinja uopšte ne privlači. Jedino što spremam je već pomenuta piletina i oštrim se na prolećne rolnice pripremljene u rerni. Ipak, ta jela su više izuzetak, zapravo neki iskorak i način da se istupi iz kulinarske svakodnevnice. Ono što me je kod ovog recepta privuklo je niskokaloričnost, brza priprema i najbitnije - varijacija u kojoj se nudi upotreba tikvice umesto nudli. To sam jednostavno morala da probam! Moje ushićenje još uvek traje! 

Hladni čaj od breskve / Peach ice tea

(please scroll down for recipe in English)

Breskve su oduvek bile u samom vrhu liste mog omiljenog voća. Onda su se, tamo negde osamdesetih, pojavile nektarine, koje sam prvi put susrela na letovanju u Grčkoj i čekala par godina dok se ne odomaće na našim pijacama. "Ćelavim breskvama" je prednost baš to, što su ćelave, za sve one kojima ne prija i ježe se na baršunastu kožicu običnih breskvica. Nakon nekoliko (mnogo nekoliko) sezona opčinjenosti nektarinama, ponovo sam se vratila staroj ljubavi - breskvama. Volim im miris, aromu, sočnost, slatkoću, sve ono što ih izdvaja od ćelavih rođaka i ostalog voća. Kada se pojave prve, negde već krajem juna - ne kupujem ih. Čekam im punu zrelost, onu kada se koštica odvaja od mesa koje se topi u ustima, a potrebna je izuzetna pažnja da sokovi ostanu unutar voćke. 

Uobičajeno imam mnogo planova šta bih mogla da pravim od breskvi. Na kraju se sve svede na to da po principu - samo još ovu, nijedna ili samo jedna dočekaju pravljenje kolača. Jednom sam pravila džem, ali tako što sam kupila punu gajbicu - pa da te vidim da ih pojedeš pre kuvanja!

Žega se ne šali, ne popušta! Rashlađujem se limunadama, limunanama, sokom od zove. Onda sam, tumarajući Pinterestom, pronašla recept za pravi pravcijati Hladni čaj od breskve. Nama je najpoznatiji kao Nestea breskva, a ja stvarno ne znam  nijedan razlog zbog kog ga ne bismo sami napravili. Veoma je lako, priprema je u dve faze: kuvanje sirupa od breskve i kuvanje čaja. Onda se faze spoje u jedno i to se hladi. Izbor čaša, bokala za serviranje i slamčica je verovatno najkrupniji problem. Šalu na stranu, u nastavku sledi recept, a uz dodatak leda, dobićete hladni napitak idealan za vrele dane.

Urnebes / Domestic spread with cheese and roasted paprika - "Urnebes"

(please scroll down for recipe in English)

Pašteta od tunjevine / Tuna pate

(please scroll down for recipe in English)

Ranije, dosta ranije sam se žalila kako Luka obožava da jede viršle, a u tu ljubav su spadale i kupovne paštete. U međuvremenu, ne verujući meni o štetnosti tih proizvoda, pročitao je na vestima kako u ove dve kategorije odlazi sav otpad mesne industrije, i od tada - ni da čuje za viršle i paštete! Moram priznati da kod njega nije prošla čuvena Pileća pašteta; kažem čuvena, jer svi ostali koji su je probali - tražili su recept, bili oduševljeni i danima pričali o istoj. Nagađam da je Luki smetao ukus džigerice, vrag bi znao, ali moram priznati da je to bila bitka koju sam propuštala, namerno, ne trošeći energiju. Čak sam posumnjala da odbija celu kategoriju pašeta, bez obzira što su domaće, i za to krivila pomenute vesti.