недеља, 06. април 2014.

Fine Sushi bar Beograd

Zvuči potpuno neverovatno, ali suši sam prvi put probala u Maroku (!) 2010. - imali smo slobodno veče, koleginici i meni je bilo potrebno da odahnemo od svih dešavanja prethodnih dana, ostale smo u hotelskom kompleksu i odlučile da večeramo u Geisha lounge restoranu. Do tada je moj čvrst stav bio da ja suši ne jedem i da mi nije dobro od same pomisli na živu ribu - valjda sam mislila da će mi plivati po stomaku sa sve perajima i krljušti, šta li? Od te večeri, kada sam prvi put uzela štapiće u ruke i ponašala se kao da ceo život tako jedem, sam veliki sušiljubac.
Pre nekog vremena sam dobila poziv iz Fine Sushi bara iz Beograda u kojoj mi nude neku vrstu saradnje, otvoreni su za svaki predlog, a sve u cilji da mnogi saznaju kako oni svoj posao rade sa entuzijazmom i najbolji mogući način. Mene je jedno najviše zanimalo - da naučim da pravim suši i da mi prilagode recept kućnim uslovima i dogovor je pao.



Prošlog petka sam otišla u Hadžu Đerinu 28 i bila vrlo zatečena - hej, pa to je tako mali prostor, nemoguće je da možeš i pristojnu kajganu ovde da napraviš, a kamoli da izbacuješ Sai Maki, Ura Maki, Nigiri Zushi i mnoge druge vrste ove popularne japanske hrane. Vrlo brzo su me Stefan, Veselko, Jelena i Suzana ubedili u suprotno. Zapravo, to je suši bar u kome može da sedne do četvoro gostiju i na licu mesta pojede ono što kuvari spreme, a uz to i da gledaju kako se suši stvara, jer se sve to radi pred vama. Ono što je bitnije - imaju suši za poneti i za poručiti - rade dostavu na celoj teritoriji Beograda. Uprkos našem dogovoru, bilo je vrlo teško organizovati prezentaciju - sve vreme su gosti ulazili, poručivali, odlazili - posećenost je bila meni neverovatna. Sa druge strane, to mi je i odgovaralo, jer sam imala priliku da gledam, malo slikam i na licu mesta učim. Čak sam uspevala da ne smetam savršeno organizovanoj i uigranoj ekipi.


Prvo mi je za oko zapala izuzetna čistoća i urednost radnog dela! Kada sam to i primetila, vrlo zadovoljna, dobila sam objašnjenje da im je veoma stalo i insistiraju na tome, jer se radi o sirovoj hrani - greške nisu dozvoljene, jer žele da ponude najbolje moguće.

Proces pripreme pirinča

Proces slaganja Futoi Maki
Uvijanje Futoi Maki - spreman za isporuku
Sastojci su odlični, kvalitetni, bezmalo svi uvozni; veoma su ponosni na svoj pirinač - bilo im je potrebno vreme i mnogo pokušaja, kako bi ga napravili savršenim kakav sada jeste. U baru se jede na divno stilizovanim tanjirima i čaj pije iz šolja sa slikom gejše.



Isporuka se vrši u standardnim plastičnim posudama, a ono što je mene posebno oduševilo je zelena folija isečena u obliku travnate ogradice, koja se stavlja izmešu različitih vrsta sušija, kako se ukusi u posudi ne bi mešali.

Moje prvo formiranje Nigiri Zushi


Laik za suši kakav jesam (uvek moja koleginica Eli poručuje umesto mene), prvih sat vremena sam bila zatečena i nisam ni pokušavala da zapamtim sva imena različitih vrsta sušija kojima su me bombardovali; onda sam otkrila flajer kao podsetnik i sve je bilo lakše. Da se ne opustim previše potrudio se Veselko koji mi je u terminologiju uveo slatki suši (nisam ni znala da postoji) - pravi se od istog pirinča kao i slani, uvijen u pirinčani papir, sa zapadnjačkim dodatkom banane i nutele - apsolutna magija ukusa!


Sa veselom ekipom sam provela izuzetno zabavno popodne, a vrhunac druženja je bio da su me postavili za radni deo i nagovorili da sama pravim. Moj prvi suši - Sai maki i Nigiri zushi možete da vidite. Veselko mi je dao prelaznu ocenu, a ja mogu da kažem da je bio i jako ukusan.


Ponudu možete videti ovde, a svoje želje, ukoliko ste iz Beograda, proslediti preko broja telefona 061/315-2298.
I ono što je najbolje, na kraju: u nekom od narednih postova ću vam predstaviti kako možete da napravite suši i u svojoj kuhinji, a sve po receptu i instrukcijama iz Fine Sushi bara.

3 коментара:

  1. E konačno da vidim sirovu ribu na domaćem blogu! Znam nije lako naći svežu morsku ribu kod nas, ipak, ima nas sa tih kontinentalnih prostora koji smo ludi za sirovom ribom. I sviđa mi se to što su se preduzetnici okrenuli blogerima u promociji, to je mnogo pametniji izbor od klasičnog reklamiranja.
    Sa slika vidim da se "valja" losos i tuna, što je i ovde najčešći izbor, vidim i to kao krabino meso, avokado, to se ovde ubacuje u kalifornijske rolnice. Ima divnog mesa raznih riba, ja nikako ne volim sirovu lignju, ali su one često negde daleko nastanjene ili nisu dovoljno sveže. Mada volim razne kuhinjske projekte, čak i imam azijsku radnju gde može sve da se nabavi, ja odbijam da pravim suši u kući. Japanska kuhinja je toliko unikatna i toliko strana našoj kuhinji da jednostavno ne pomišljam da ih sama pravim... osim toga ovde ima dosta dobrih, vrlo autentičnih, restorana, tako da sam srećna, čak ih kupujem u jednoj boljoj prodavnici 1-2 nedeljno. Ne vidim pored ukiseljenog đumbira i vasabija dajkon tikvu, mada bih ja predložila i integralni pirinač, ukoliko ga nemaju.
    Ja sam probala prvi put suši u Beogradu, u nekom restoranu na Dorćolu, i bio je grozan, riba je baš imala šmek. A to je pak bilo davno. Ipak i pored sušija i rolnica ja najviše volim sašimi. Btw, meni su te plastične zelene ogradice mnogo smešne jer ih svugde viđam, to mu dođe kao nezaobilazna dekoracija. I da japanska kuhinja ima još svašta da ponudi. Želim puno uspeha restoranu a tebi hvala što si nam to sve slikom i tekstom predstavila.

    ОдговориИзбриши
  2. Sad si majstor za suši! Ubuduće ti biraš!

    ОдговориИзбриши
  3. Tanja, nominovala sam te za Verinu igricu. Ako imaš vremena, baci pogled kod mene na blogu http://zacarana-kuhinjica.blogspot.com/2014/04/pet-omiljenih-poslastica-blogerska.html

    A suši... svaka čast na "hrabrosti"!!! tačno si opisala moj osećaj hihihihi
    #valjda sam mislila da će mi plivati po stomaku sa sve perajima i krljušti, šta li?# hahahaha...
    Moram priznati da mi se preplicu osecanja... mislim da ce ipak radoznalost prevagnuti i da ću prisiliti sebe da ga isprobam.


    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши