уторак, 14. јануар 2014.

Proja / Domestic corn bread

(please scroll down for recipe in English)

Proja je izvor mnogih (mojih) jezičkih nedoumica, jer tako zovem onaj hleb koji se pravi sa jajima i sirom, a ovo mi je kuruza, jer se tako zove u kraju odakle je mamina familija. U poslednje vreme, kako bih izbegla dodatna objašnjavanja, prihvatila sam da je ovo proja, a pomenuti sa dodacima - projara.

Sad kad smo raščistili sve nedoumice i sve zovemo pravim imenom, hoću da vam predstavim ovaj veličanstveni narodni hleb, koji i u moderno doba ima sve više svojih pristalica. Naime, nekada je to bio jedan od retkih hlebova koje su ljudi imali, a meki beli hleb je bio misaona imenica. Zbog toga se neki ljudi u godinama i dalje gnušaju proje, jer ih verovatno još uvek boli nepce izguljeno grubom korom. Nedavno sam imala drage goste, kolege s posla, i bila sam prijatno iznenađena popularnošću proje - tražilo se parče više. Nakon nekog vremena su mi bili kumovi i što bi moja kuma rekla - džabe si sve ovo ostalo spremala, mi se najedosmo proje!
Proja se sprema od kukuruznog brašna (ova moja je od belog kukuruznog brašna - ukoliko ga nađete na pijaci, toplo ga preporučujem), vode, malo masti i praška za pecivo. Najbolje je da se formira da bude ovako niska, jer treba da bude korasta; peče se na visokoj temperaturi i prilično dugo za visinu peciva. Nezamenljiva je uz sarmu, podvarak, svatovski kupus, pihtije, odlično ide i uz prebranac. Meni veoma prija za doručak, uz jogurt. Postoje neki trikovi koji će sačuvati površinu i načiniti je glatkom; ja je posebno volim ovako ispucalu i rustičnu. I da ne zaboravim - najslađe je da je izlomite, tako da nož slobodno odložite.

Recept je objavljen na sajtu Pošalji recept.

Proja
(recept za štampu)

500g kukuruznog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 ravna kašičica soli
1 kašika masti (sobne temperature)
700ml kisele vode

Izmešati brašno, prašak za pecivo, so, dodati kiselu vodu, pa umešati mast. Dobro sjediniti varjačom.
Pleh prečnika 25cm prekriti papirom za pečenje, pa izliti pripremljenu smesu. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 250 stepeni 50 minuta.

Domestic corn bread
(print this recipe)

500g of corn flour
1 teaspoon of baking powder
1 flat teaspoon of salt
1 tablespoon of lard (room temperature)
700ml sparkling mineral water

Combine flour, baking powder, salt, add sparkling water and stir in lard. Mix with spatula until well combined.
Pour prepared mixture into baking pan 25cm diameter covered with parchment paper. Bake in pre-heated oven at 250 degrees for 50 minutes.

17 коментара:

  1. Da znaš da sam poslednji put kad je svekrva bila kod nas uzela vagicu i menzuru i merila sastojke, a ona se smejala i rekla pa nema tu recepta, a ja kažem - ima, sve može da se premeri. Na kraju je skoro kao tvoja 500 brašna na 700 vode, 1 kašiča masti i 1 kašičica soli samo bez praška za pecivo i merila sam vreme pečenja, baš tako na 250, 50 minuta. Vode možeš staviti i više, samo će se duže peći dok ona ne ispari. Ključ je u brašnu belom da je najbolje moguće. Što bolje brašno to bolja proja. Lepo si je slikala, baš lepo. Ne sumnjam da su se svi najeli i uživali. Ja sam se skoro navukla i na Aninu proju iz najnovijeg Mezze, probaj, odlična je.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako su i mene mama i baba obučavale - pa nemaš tu recepta, neka bude žitko i treba ti jaka vatra. Eto, to su bile instrukcije. Nakon mnogo ubeđivanja, došle smo ipak do pravih mera. Imam još nešto malo tog belog brašna, baka mi je bila nabavila, kaže da je sa potočare. Cela kuhinja miriše satima nakon pečenja proje, a da ne pričamo što je daleko zdravije.

      Избриши
  2. Bravo!!!! Zaista izgleda bogovski ovako rustična!!!

    U pravu si za starije ljude koji ne vole proju. Moj otac je zaobilazi u širokom luku i kaže da je on njegovo sledovanje pojeo još kao dete ;)
    Proja, je u našoj kući pod stavkom obavezno, pogotovo zimi. Mislim da beli hleb skoro i ne kupujemo, sve dok traju zalihe kiselog kupusa u buretu :) Moj muž ne može da zamisli salatu od kiselog kupusa bez parčeta proje. Mi imamo tu sreću da možemo za naše potrebe da nabavimo beli kukuruz "osmored". To je starinsko seme belog kukuruza, a onda sami odnesemo u vodenicu potočaru. Proja od takvog brašna je n e p r o c e nj i v a!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moj bivši svekar i dan-danas zaobilazi proju u širokom luku i ne propušta da pokaže koji mu deo nepca nije zarastao dok je bio dečak. Ne želi da čuje više ni za projaru, toliko mu se smrklo kukuruzno brašno.
      Baš odgovorih Jeleni kako imam još neke male zalihe belog kukuruznog brašna sa potočare, držim ga u zamrzivaču, ali mu se nazire skori kraj. Ima li tog brašna kod tebe u većim količinama, raspoložena sam da ga kupim? Ako ti je zgodnije, pošalji mi odgovor na mail.

      Избриши
  3. Uvijek sam se kao dijete radovala proji kad bi je jedna od baka napravila, ali nisu to često radile, jer kako i sama kažeš budila je ružna sjećanja na razdoblje neimaštine. Ja sam je najviše voljela namrviti u hladno mlijeko, to mi je bila omiljena večera. Jedino se ja sjećam da su moje bake prelivale brašno vrelom vodom. I onda bi formiranu proju "umivale" dugo vlažnom rukom da bude glatka. I još jedno si u pravu, od bijelog kukuruznog brašna je posebna, iako ja volim i žutu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima mnogo tih trikova i caka kako su stare žene formirale proje, pogače, hlebove. Čula sam i za to sa toplom vodom, ali s obzirom da koristim gaziranu vodu (kako bi bila rastresitija), ne grejem je. A baš to mi je mama rekla za glatku površinu - da je zaravnam vlažnom rukom, nego je meni lepša ovako hrapava.

      Избриши
  4. tacno tako...moja mama kada samo cuje za proju (onu bez sira kajmaka i sl) kosa joj se digne na glavi ! razumem je potpuno ali sam je jednom uhvatila na nekoj slavi kako je skoro krisom jede - vadila se da je morala samo da proba jer je red a posle mi je priznala da je bas dobra !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :-))) Mogu da je zamislim kako krišom jede, da ne uskoči sama sebi u usta.
      Moj kolega je a priori odbio proju na tom ručku i tek kada je video da ostali slatko jedu, pristao je da uzme parče. Morao je da prizna da je odlična, da ne pričamo što je sarma traži za drugaricu.

      Избриши
  5. Fino izgleda, nisam je probala na taj nacin, znam samo za onaj sa "dodacima".:)) Divni su ti stari recepti, treba ih sacuvati za nove generacije, oni koji su vec probali da se podsete, a oni koji nisu da nauce nesto novo.:))

    ОдговориИзбриши
  6. p.s. posebno mi se svidja taj rusticni izgled i korica...:))))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja sam sve veći pristalica starih recepata, jer em što je zdravo, em čuvamo svoju tradiciju. I konstantno treba raditi na novim naraštajima - kada sam bila mala proju sam jela reda radi, a sada je baš volim; ukus se menja sa godinama.

      Избриши
  7. Zdravo Tanja! Evo trazila sam u Pinterestu Proje i nasla sam tebe:-) :-) :-) jel proja samo jedan kukuruzni hleb? Sta znaci prija, mislim zasto se zove ovako a ne kukuruzni hleb? Ima i kod nas kukuruznog hleba ali ljudi su to jeli davno kad je bio rat najvise ne znam zasto :-( menise jako dopada i kad nadjem kod pekara, retkost, uvek kupim. kod nas se takodje zove bobota. Tvoja izgleda lako da swe pravi, samo sastojke sam citala i mislim da je lako.druge sadrze kajmak a mi to nemamo. A kakve masti koristis, jer mi ne koristimo ono od svinje masti, jel ispadne lwpo sa putwrom ili uljem ili margarinom ili nece biti uspesno??? Hvala unapred! Zelim da pravim jednog dana proju, zato pitam. :-)

    ОдговориИзбриши
  8. Dakle,juce sam pravila neku pitu sa kukuruznom brasnom jogurtom i sirom, jelogu to zvati pproju ili je proja nesto drugo??

    ОдговориИзбриши
  9. Da, vi ovaj tip zovete pitom, a mi svakako drugačije.
    Dakle, ovo su osnovne karakteristike:
    PROJA (kuruza, kukuruzni hleb) je jako tvrda, u toj meri da ti izgrebe nepce, ali je jako, jako ukusna, naročito sa kiselim kupusom ili mlečnim proizvodima. Vidiš gore šta samo ide od sastojaka, i ona uopšte ne naraste, već bude tako tvrde, kompaktne teksture - starinski je hleb, te je znatno teža i kompaktnija u odnosu na neke narasle hlebove od kukuruznog brašna, kvasca itd. Umesto masti (svinjska mast) koristi ulje, najbolje je suncokretovo, jer mi se čini da je najneutralnijeg ukusa. Inače, mast joj daje onu finu, starinsku notu, ali bih ja svakako bez nje pravila za, na primer, posne dane.
    PROJARA (mnogi, pa i ja, baš nju zovu proja) se pravi od mešavine kukuruznog i pšeničnog brašna, uz dodatak sira, jaja, mleka, jogurta, ulja, prašak za pecivo itd. Ona je vazdušastija od Proje, mnogi smatraju i ukusnija, zbog dodatka sira i jaja. Stariji ljudi kažu - to nije hleb, to je kolač :-) Ni ja je ne smatram za hleb, već ono što je najbliže vašem shvatanju pite. Moj recept za to imaš na linku http://kuhinjazaposlenezene.blogspot.com/2015/04/projara-domestic-corn-bread-with-cheese.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i Tanja, po tvojim recima moja pita lici na projaru:-) haha
      Ma videla sam dosta proja u netu ali ne cini mi se da su tako tvrde, jesu kompaktne nekako i niske ali nikad nisam bila sigurna da li je to pita ili hleb, neki pisu proja sa vlitvom, proja sa sirom i sl.
      Sad mi je jasnije, hvala.
      Uzivaj!

      Избриши
  10. Ipak mislim da kad je hleb treba da ma kvasaca ne praska za pecivo, tako je bar kod jas ali pise na pakovanje brasna danece biti veliki hleb mada smo dodali kvasca, mislim nece puno da naraste, ne znam kako da kazem.nece biti bas duplo velicine :-)

    ОдговориИзбриши