(please scroll down for recipe in English)
Nazire se kraj mojim radovima na renoviranju. Ono što me posebno veseli je činjenica da je procena budžeta bila dobra, a i da smo uspeli da se sve na vreme završi. Ono čega sam svesna, ali me ne veseli, je da me veliki posao tek čeka: treba sve oprati, srediti, složiti, vratiti na mesto. Trenutno su mi kuhinja i terasa ispunjene u sve tri dimenzije: do vrha pune celom površinom, kako bi se oslobodio parket za hoblovanje i lakiranje. Shvatate - nemam mogućnosti ni za kuvanje kafe, a kamoli nečega kompleksnijeg.
Srećom, tokom avgusta sam napravila mali deo zimnice, između ostalog i pindžur. Na njega sam bila potpuno zaboravila, dok me bivši svekar nije podsetio, rekavši kako svake godine spremaju baš ovaj, po receptu moje mame i da mu nijedan drugi nije ni prići. Naime, prilikom moje veridbe, davno, davno, upriličena je porodična večera u domu mojih roditelja. Tom prilikom je poslužen i ovaj pindžur, a moj svekar je, oduševljen, odmah tražio recept. Mislim da je jedva iščekao da prođe vreme od tog januara do sezone paprika - nekako je teglica koju mu je mama poklonila ublažilo muku oko čekanja.
Pindžur je prava poslastica za istinske gurmane: blago kiseo, blago ljutkast (prirodna aroma paprika), sa delikatnim mirisom i ukusom belog luka. Ukoliko želite da bude gušći - produžite kuvanje; meni odgovara sasvim ovakav - žitkast, a povrće je ipak zadržalo čvrstinu. Uz malo truda, dobićete pravi specijalitet domaće kuhinje - za svaku preporuku.
Nazire se kraj mojim radovima na renoviranju. Ono što me posebno veseli je činjenica da je procena budžeta bila dobra, a i da smo uspeli da se sve na vreme završi. Ono čega sam svesna, ali me ne veseli, je da me veliki posao tek čeka: treba sve oprati, srediti, složiti, vratiti na mesto. Trenutno su mi kuhinja i terasa ispunjene u sve tri dimenzije: do vrha pune celom površinom, kako bi se oslobodio parket za hoblovanje i lakiranje. Shvatate - nemam mogućnosti ni za kuvanje kafe, a kamoli nečega kompleksnijeg.
Srećom, tokom avgusta sam napravila mali deo zimnice, između ostalog i pindžur. Na njega sam bila potpuno zaboravila, dok me bivši svekar nije podsetio, rekavši kako svake godine spremaju baš ovaj, po receptu moje mame i da mu nijedan drugi nije ni prići. Naime, prilikom moje veridbe, davno, davno, upriličena je porodična večera u domu mojih roditelja. Tom prilikom je poslužen i ovaj pindžur, a moj svekar je, oduševljen, odmah tražio recept. Mislim da je jedva iščekao da prođe vreme od tog januara do sezone paprika - nekako je teglica koju mu je mama poklonila ublažilo muku oko čekanja.
Pindžur je prava poslastica za istinske gurmane: blago kiseo, blago ljutkast (prirodna aroma paprika), sa delikatnim mirisom i ukusom belog luka. Ukoliko želite da bude gušći - produžite kuvanje; meni odgovara sasvim ovakav - žitkast, a povrće je ipak zadržalo čvrstinu. Uz malo truda, dobićete pravi specijalitet domaće kuhinje - za svaku preporuku.
