четвртак, 20. октобар 2011.

Ajme, koliko nas je - Krompir i pečurke u bešamel sosu

Ja sam novajlija u svetu blogera, ali mi se pisanje/kuvanje/fotografisanje uvuklo pod kožu, mada je ovo poslednje još uvek u povoju - treba još mnoooooogo raditi na tome.
Kroz igrice koje su u opticaju sam pored dobrih recepata, još štošta naučila od iskusnih blogera: da je timijan isto što i majčina dušica, a kopar - mirođija. Napominjem da sam imala predmet poznavanje robe u srednjoj ekonomskoj, a da mi je u svim svedočanstvima maternji jezik bio - srpskohrvatski. Edukacija je, izgleda, za mene tek počela, ko zna šta ću sve pametno još naučiti.

Tema igrice Ajme, koliko nas je (inicijator - Snježana) ovog meseca je timijan (majčina dušica), domaćica je Katarina sa bloga Laka kuharica, pa sam za tu priliku napravila Krompir i pečurke u bešamel sosu, Pomoravkin recept sa Coolinarike.



Za ovaj ručak sam upotrebila:
4 krompira
8-10 šampinjona, krupno isečenih
1 glavica crnog luka
100 g slanine, sitno iseckane
2-3 čena belog luka, propasiranog
1 kašičica suvog timijana
sveže mleveni biber, so
100 ml belog vina
Bešamel sos:
3 kašike putera
3 kašike brašna
1/2 l mleka
so, biber, začin C - po želji
100 g rendanog edamera
Slaninicu iseći na sitno i propržiti je u suvoj šerpi, tek da zamiriše. Dodati iseckani crni i beli luk i nastaviti pržiti - ja sam posula sa tek malo maslinovog ulja, da mi sastojci ne zagore. Dodati šampinjone i malo posoliti da bi pustili vodu, poklopiti i na tihoj vatri dinstati dok voda ne uvri. Na kraju dodati belo vino, začiniti, dodati sušeni timijan. Sve dobro promešati i ostaviti na stranu.
U drugoj šerpi otopiti puter i zagrejati ga, sipati brašno i kratko ga pržiti dok ne postane blago žuto. Naliti mleko i kuvati dok se ne zgusne, pa dodati rendani sir. Sve dobro izmešati, obazrivo začiniti (jer je i sos sa pečurkama začinjen). Sjedinit bešamel sa sosom od pečuraka i dobro promešati. U tu smesu dodati krompir (u receptu piše opran i neoguljen i ja sam tako postupila, ali ću ga sledeći put ipak guliti), dobro izmešati, dok svaki komad krompira ne bude sasvim uvaljan u sos. Sipati u posudu u kojoj će se peći - ja sam pekla u zemljanom sudu. Zatvoriti aluminijumskom folijom, i peći na 200 stepeni oko 50 minuta, kada treba skinuti foliju i ostaviti da se dopeče 10-ak minuta.


Napomena: postupila sam kao po receptu, i na moj užas, nakon 50 minuta lupnem viljuškom po krompiru, a on čvrst kao na početku pečenja. Da zlo bude veće, Luka (moj sin) već cupka, jer treba da ide na trening, pa je krajnje vreme da ruča. Pojačam rernu, ostavim još foliju na sudu, pomeram rešetku na rerni - sve pokušavam.


Epilog drame:
- fotografija je napravljena na brzinu, dok je jelo još cvrčalo i javljali se klobuci kao na vreloj lavi
- nije bilo vremena da se uhvati fina korica na vrhu
- ubuduće pojačati rernu, jer očigledno da 200 stepeni nije dovoljno za propisanu minutažu
- ukus je fantastičan; Luka je tražio da to ima za ručak i sutradan, tako da možemo da potvrdimo da se dobro ponaša i pri podgrevanju u mikrotalasnoj
Ovaj krompir može da se posluži kao prilog uz neko meso, ali je sasvim dovoljno i servirati samostalno uz salatu i/ili beli sir.

недеља, 09. октобар 2011.

"Vratia se Šime" uz Slani rolat


 Što više putujem, to više volim svoj grad i svoju zemlju, ovakve nesavršene kakvi jesu.
Las Vegas - definitivno nije moj tip grada. Tamo idu oni koji vole kocku i koji umeju da se zabavljaju na taj način. Gde kod se okreneš - mašine koje zvone, sviraju, stolovi za sve vrste kockarskih igara, koji rade kao apoteke - 0-24h, skupi butici, ponude za specijalnu zabavu za gospodu itd. Definiciju ovog grada je najbolje dalo moje dete (inače, tinejdžer od 13,5 godina), uz čežnjivi uzdah: Las Vegas - šipka i kocka! Životna želja mu je da ide u Vegas, ali ushićenje brzo splasne na moje pitanje - gde bi ti to išao pre svoje 21. godine? Iskreno se nadam da će se malo umudriti u narednih 8 godina, inače sam u problemu :-)





Njujork - za njega sam čula da se menja na svakih 6 meseci, a meni je svakako veoma drugačiji od kako sam tamo bila pre 9 godina. Ili se to mi menjamo, pa ga drugačije doživljavamo?


Tamo su mi fascinantne zgrade koje idu u nebo, i u suštini neboder k'o neboder, ali me uvek podsete kakvo je graditeljstvo u čoveku. Što neko reče: sve vreme smo kao golubari gledali solitere u vis. Ovo putovanje je obeležila vremenska i klimatska razlika, foto-aparat koji se ponašao vrlo jogunasto, pa je s vremena na vreme odbijao poslušnost (a inače je pozajmljen od mame, jer je moj na popravci), i mnogo, mnogo šetnje koja je za stanovnike Velike jabuke uobičajena, a za nas iz automobila - veliki trening.




Što se naše omiljene gastronomije tiče - pojela sam hamburgera koliko nisam u poslednjih 5 godina - kumulativno. Ispunila sam sve kvote za junk-food za narednu deceniju. Njihove prodavnice delicija, za koje sam obećala da ću slikati  - e, pa nisam, jer su se u Njujorku odigravale nekakve parade (jedan dan korejska, drugi poljska), kada se ulice potpuno zatvaraju za saobraćaj, a prelaz sa jedne na drugu stranu trotoara je omogućen samo umirućima ili kolima hitne pomoći (srećom, nisam bila ni u jednoj kategoriji, ali smo bez fotografija). Mada, kada bolje razmislim, ubeđena sam da su naše radnje gastro-specijaliteta neuporedivo inspirativnije, kako zbog tradicije, tako i zbog hedonizma, sa kojim prilazimo kuhinji (mislim na sve Evropljane). Ipak, pred policama sa raznim kuhinjskim pomagalima sam se ponašala kao devojčica pred Barbie kućicom (da li je to još uvek popularno?!) - ustreptala, odševljena, mnogo srećna. Pogađajte koje je platio overweight prtljaga u povratku? Mami ne smem na oči, kada je čula da sam vukla sprej za maslinovo ulje i posudice za sufle iz Amerike, tvrdi da nisam normalna. Ostalo joj još nisam prijavila....

(Peta avenija, zatvorena za saobraćaj, a ja sam uspela da se slikam dok su metalne ograde smele da se pomere)

Kada je minuo jet-leg, napokon sam ušla i u kuhinju, da nešto napravim što bi se moglo prikazati i u ovom formatu. Kako je ovo blog Zaposlene žene, ovde teško da će se naći Doboš torta, Rozen torta od domaćih kora i slično, već isključivo ono što se brzo i lako pravi, onako u letu, između svih ostalih obaveza.
Danas predstavljam Slani rolat, prastari recept moje mame, u koji sam dodala ajvar, koji sam htela da sklonim iz frižidera.



Slani rolat
Kora: umutiti šne od 6 belanaca. Posebno umutiti 6 žumanaca, dodati 70g brašna i 3 kašike pavlake, pa sjediniti sa belancima. Ovo je osnovni recept, koj može tako i da se ostavi, ili da se doda spanać (za zeleni rolat) ili ajvar ili aleva paprika (za crveno/narandžasti rolat). Ispeći u podmazanom plehu ili sa postavljenim pek-papirom - pleh od rerne, 15-20 minuta na 180 stepeni. Pečenu koru uviti u rolat pomoću mokre čiste kuhinjske krpe.

Fil: izrendati 100g stišnjene šunke i 100g kačkavalja, dodati 1 celu pavlaku i ostatak od prethodne (pavlake od 0,2l), po želji staviti seckani peršun, biber itd.

Odozgo premazati pavlakom i posuti rendanim kačkavaljem