субота, 16. јун 2018.

Krem-fišeci / Cream cones

(please scroll down for recipe in English)

Moja generacija je prva nakon usmerenog obrazovanja, odnosno prva koja je morala već na upisu u srednju školu da se odredi šta je to čime bi volela da se bavi "kad poraste". Moje ideje su, već sam vam negde pominjala, bile maltene dočekivane sa podsmehom, a kako i ne bi, kada su se kretale u okvirima detektivskih romana. Naime, oduvek sam volela da ih čitam, te sam smislila da je jedino čime bih volela da se bavim upravo - detektiv. I držalo je to mene prilično dugo, dok moji roditelji na te moje ideje da upišem nešto čime bih se obrazovala u inspektora nisu rekli - neće te primiti. Snuždila sam se, jer sam znala na šta ciljaju: od rođenja ne čujem na jedno uho i to se gotovo ne primeti, osim ako bi me (a bi, za upis u takve škole) poslali na lekarske preglede. 

среда, 13. јун 2018.

Bajader piletina i zeleni rižoto

Svi znate da sam pristalica kuvanja od nule, te da retko koristim prečice i olakšice (sad bi moja mama rekla - ista si svojeglava kao tvoj otac). Ipak, neki kraći putevi su ponekad neophodni, kako bi se neko jelo učinilo bržim/jednostavnijim/ukusnijim/jeftinijim.

четвртак, 07. јун 2018.

Tortilje / Tortillas

(please scroll down for recipe in English)

Tortilje sam do sada kupila/jela svega par puta, nešto nemam tu naviku. A nije da ih ne volim - volim ja (skoro) sve vrste hlebova, te nema razloga da i ove ravne, palačinkaste izbacim iz sfere svog obožavanja. 

понедељак, 04. јун 2018.

Lenja pita sa višnjama / Domestic sour cherries pie

(please scroll down for recipe in English)

Nekada su se nedeljom pravili kolači - nešto običniji izvan posebnih prilika, tipa lenje pite, kolača sa voćem, jednostavnih prelivenih kolača, pita sa višnjama ili jabukama i drugih. Nešto brzo i jednostavno, što ne remeti mnogo domaćicu prilikom spremanja domaćeg nedeljnog ručka u bar četiri sleda (supa, rinflajš, glavno jelo, desert). Mamina komšinica je jako često pravila lenju pitu sa višnjama, možda i češće nego sa jabukama: taman se ponadam da je stigao neki čokoladni kolač, otkrijem salvetu i razočarano shvatim - opet ovaj sa višnjama...
Onda sam u svojoj kuhinji i ja često pravila lenju pitu, ali sa jabukama, jer je to jedan od Lukinih omiljenih kolača. Baš ovaj recept već jako dugo koristim, gde u testo ide puter i mileram, te se dobija fina kora, rastresita i ukusna.

Kada su mi stigle domaće marele, a nešto mi se zbog vremena i napakovanih obaveza nije dalo da pravim slatko, počela sam da izmišljam u koje bih sve kolače mogla da ubacim ovo voće. Drugar mi je davao ideje iz banatske kuhinje njegove majke, a ja sam svaku dočekivala sa - e, da, i to bih mogla. Onda mi je rekao kako je u detinjstvu jeo "čak i lenju pitu sa višnjama" - jao, i ja, rekoh i odjednom mi se to učinilo najboljom idejom od svih.
Htela sam drugačiji recept od onog već bezbroj puta proverenog sa jabukama. Setila sam da negde imam i druge mamine recepte: one gde ide ceo margarin plus kašika masti, samo margarin, ulje i slično. Onda sam malo još čeprkala i pronašla nešto slično ovome, samo sam se odvažila da menjam i u testo stavila samo mast, bez bilo kakvih dodataka. Belance umućeno u sneg kao podlogu za voće sam zamenila gustinom, dodala malo praška za pecivo.....ukratko, napravila sam skroz neki drugi recept.
Napravila sam kolač, ispekla, on se blago zarumeneo i sve je izgledalo kako treba. Onda sam, kada se ohladio, htela da ga isečem i spremim za slikanje: čoveče, kako je ono prhko bilo, ali ne baš u dobrom smislu! Uostalom, vidite po preseku, koji nije sasvim fin i pravilan. Pomislila sam ga prepekla, da sam stavila neodgovarajući odnos masti i brašna, da je nešto drugo krenulo po zlu.....Boja pokazuje da nema ni traga od prepečenosti. Mast i brašno su bake nekada stavljale po zamahu, a ja merim na digitalnoj vagi. Pa koji joj je đavo? Nije njoj, nego meni: ili je trebalo da je prekrijem krpom kada sam je izvadila iz rerne da se malo potpari i omekani ili da je ostavim na miru do sutradan. Ovo drugo (prvo sam definitivno propustila) je urodilo divnim kolačem, prhkim, a koji se topi u ustima - skroz sam bila smetnula s uma da mast otpušta i čini kolač lepšim kako vreme prolazi.

Luka, koji je sada u fazi - ja baš ne volim višnje (!) je rekao da je ovo jedan apsolutno fenomenalan kolač. Stoga sam sigurna da će se dopasti i onima koji nisu foliranti i kvazi-izbirljivci, kao što je moj junior.

Lenja pita sa višnjama
(recept za štampu)

200g masti
250g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
1/2kg brašna
na vrh noža praška za pecivo
2-3 kašike hladne vode

600-700g očišćenih i oceđenih višanja
2 kašike šećera
3 kašike gustina
Prah šećer za posip

Dobro umutiti mast sa šećerom i vanilin šećerom (mikserom, nastavci za mućenje), dodati jaja i nastaviti mućenje. Usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo, pa mesiti mikserom sa nastavcima za testo. Ukoliko je potrebno, dodavati postepeno kašiku po kašiku vode, kako bi se umesilo glatko testo.
Pleh dimenzija 33x19cm ili sličan namazati mašću i posuti brašnom (otresti višak). Testo podeliti na dva dela. Prvi deo razvaljati oklagijom između dva parčeta papira za pečenje na dimenziju pleha, pa uz pomoć papira preneti u pleh i utisnuti u dno.
Izmešati višnje, 2 kašike šećera i gustin u činiji, pa usuti preko pripremljene donje kore.
Drugu polovinu testa takođe razvaljati na veličinu pleha između dva parčeta papira i staviti preko višanja, blago pritiskajući rukom. Izbušiti viljuškom na par mesta.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 45 minuta.
Pečen kolač prekriti krpom i ostaviti da se hladi. Posuti prah šećerom i seći na parčad željene veličine.

Domestic sour cherries pie
(print this recipe)

200g lard
250g of sugar
10g vanilla sugar
2 eggs
1/2kg  flour
pinch of baking powder
2-3 tablespoons of cold water

600-700g pitted sour cherries
2 tablespoons of sugar
3 tablespoons of cornstarch
Powdered sugar for sprinkling

Mix lard and both sugar and vanilla sugar with electric mixer, add eggs and continue with mixing. Add flour combined with baking powder and mix with electric mixer, but now with dough hook. If necessary to make smooth dough, add cold water gradually spoon by spoon.
Cover baking pan dimension 33x19 cm or similar with parchment paper.
Split formed dough into two parts. Roll first part of the dough between two pieces of baking paper into the dimensions of baking pan. Transfer it into the baking pan and press it onto the bottom.

Combine the sour cherries, 2 teaspoons of sugar and cornstarch in the bowl and spread it over the prepared crust.

Roll the other part of the dough in the same dimension between baking papers and put it over the sour cherries. Press it over the fruit and poke with the fork several times.
Bake in preheated oven at 180 degrees 45 minutes.

Cover the baked cake with a cloth and let it cool down. Sprinkle powder sugar and cut into a pieces of desired size.

недеља, 27. мај 2018.

Torta sa jagodama / Strawberries cake

(please scroll down for recipe in English)
Pre negde, pita me koleginica Duda da joj dam neki dobar recept za tortu sa jagodama. E, slatka moja, pa meni jagode nikako da dožive sudbinu da ih ovekovečim u nekoj torti.... Kupim ja njih, stavim u frižider i posvetim torti. Ali avaj - sudbina se uvek poigra da ove voćkice završe u stomaku, bilo mom ili Lukinom, i opet ništa od torte.
Sad nedavno sam pravila neku kolekciju torti za Instagram i kada sam ih tako na gomilu sabrala, shvatila sam da su mi skoro sve torte na blogu - čokoladne! Sladokusci će verovatno reći - pa šta? Pa ništa, slažem se, nemam ništa protiv, ali ipak - volim ja i one vanilaste, sa šlagom, a i sa voćem. I nije da uvek moram da podilazim sinu jedincu i pravim isključivo čokoladne za koje se deklariše da voli, jer budimo iskreni - voli on sve, pa i ove voćne.

среда, 23. мај 2018.

Pasta sa humusom / Pasta with hummus

(please scroll down for recipe in English)

U poslednje vreme često čujemo kako je humus najzdraviji namaz na svetu. Tome u prilog ide i spisak sastojaka od kojih se pravi -  leblebije, tahini, maslinovo ulje i beli luk. Taj miks ga čini punim biljnih proteina, antioksidanasa i kalcijuma, a naročito je popularan među veganima i vegetarijancima. Sve ovo zvuči suviše naučno i činjenično, a sumnjam da bi njegovoj velikoj popularnosti i izvan granica Bliskog istoka i Mediterana odakle prvobitno potiče doprinele puke činjenice da nije jedne velike istine - jako je ukusan! 

субота, 19. мај 2018.

Gusta čorba (potaž) od graška / Green peas soup

(please scroll down for recipe in English)

Grašak mi je jedno od omiljenih povrća: volim njegovu slast, volim kada mi se pod zubima raspukne zrno i onda osetim mekanu srž. Volim i vezu između njega i mirođije i kako idu jedno uz drugo.
Nije uvek bilo tako. Nekada, kada industrija smrznutog povrća nije bila ni blizu nivoa na kome je danas, bilo je neuporedivo jeftinije da se kupi ogromna količina mladog graška, te da se dani provedu u čišćenju i njegovom pripremanju za zamrzivač. Ne mogu da procenim koje su to količine, ali verovatno bar nekoliko puta veće nego one koje Luka i ja potrošimo za godinu dana (a moja prvobitna porodica je imala brojčano samo jednog člana više). To je bilo i ono vreme kada se zimnica pravila u nerazumno velikim količinama, kao da na Pešteru živimo i da proleće nikada neće stići. Bila sam školarka, a kada bih videla da se nekog petka unose oni pleteni džakovi puni mahuna graška - sve mi se zazeleni pred očima. I onda bezmalo ceo vikend provedemo u radnoj akciji čišćenja, te nedelju veče dočekamo sa vanzemaljski zelenim prstima, bolovima u leđima od sedenja u mestu i velikom averzijom prema bilo kakvom zelenom povrću.